X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
18/11/2017 |  13:25 | Извор: РТРС

Отпорност на антибиотике биће чешћи узрок смрти него канцер

Уочи 18. Европског дана посвећеног рационалној употреби антибиотика који се данас обиљежава, Европска унија појачава напоре да подигне свијест о том проблему и постави га као приоритет у земљама чланицама.
Таблете (фото:  Thinkstock) -
Таблете (фото: Thinkstock)

Антимикробна резистенција сваке године однесе 25.000 живота у ЕУ, а широм свијета 700.000. Процјењује се да ће до 2050. године бити чешћи узрок смрти него канцер, осим ако се не предузму неке драстичне мјере.

Најзначајнији дио напора ЕУ да ријеши тај проблем је заустављање неодговорне употребе антибиотика. Њихово прекомјерно коришћење убрзава развијање отпорних врста бактерија и смањује ефикасност лијекова, што према мишљењу стручњака угрожава основе медицинског система.

Европска потрошачка организација (БЕУЦ) процјењује да проблем отпорности на антибиотике расте таквом брзином да би чак и уобичајене инфекције могле да постану смртоносне у наредних 20 година, преноси портал EurActiv.

БЕУЦ је саопштио да ће терапије као што су трансплатација матичних ћелија или коштане сржи, хемотерапија и друге терапије које слабе имуни систем, на примjер за реуматоидни артритис или мултиплу склерозу, бити немогуће без антибиотика.

Употреба антимикробних лијекова, укључујући антибиотике, на животињским фармама један је од главних узрока повећања отпорности.

Животињама се често дају антибиотици из превентивних разлога, а не зато што су болесне.

Генерална директорка Европске потрошачке организације Моник Гојенс изјавила је да важећи прописи дозвољавају да здраве кокошке, свиње или краве могу да добију антибиотике на искључиво превентивној основи.

Давање антибиотика животињама доприноси развоју отпорних врста бактерија које могу преко ланца исхране да се пренесу на човјека, на примјер преко ђубрива или конзумирањем зараженог меса.

Гојенс је рекла да нерјешавање тог узрока раста отпорности на антибиотике може да врати друштво у вријеме прије развоја модерне медицине.

"Ако се наставе ове штетне праксе, отпорност на антибиотике ће ускоро доћи до тачке без повратка и бенигне повреде опет могу постати смртоносне", упозорила је Гојенс.

Упркос већој свијести колика је то опасност по здравље, процјењује се да ће између 2020. и 2030. давање тих лијекова стоци порасти за 67 одсто.

Европска потрошачка организација је 2013/14. године спровела истраживање у девет европских земаља (Белгија, Француска, Њемачка, Италија, Португалија, Шпанија, Шведска, Швајцарска и Холандија), којим је утврђено да је до 70 одсто узорака месних производа било заражено бактеријом отпорном на антибиотике. Неке врсте бактерија нађених у узорцима биле су отпорне на неколико различитих лијекова.

ЕУ је у јуну 2017. усвојила акциони план за сузбијање антимикробне резистенције, чији је циљ прикупљање података и постављање "мјерљивих циљева" како би се смањило присуство отпорних бактерија код стоке и да би се обезбиједила што ефикаснија употреба антибиотика код људи.

"Борба против резистенције је јака колико и најслабија карика. Супербактерије прелазе границе. Тако да ефекти узорних мјера једне земље могу бити умањени ако сусједна чланица не дјелује. Зато су хитно потребна правила за цијелу ЕУ како би се смањила неправилна употреба ветеринарских антибиотика", оцијенила је Гојенс.

Поред здравствених импликација масовне отпорности на антибиотике, стручњаци предвиђају да ће тај проблем, ако се не реагује, до 2050. коштати свјетску економију као и финансијски крах 2008. године.

Извор: Б92, Бета