Лукић: БиХ се практично распала прије закључивања Дејтонског споразума
"До распада је дошло зато што је уставни поредак БиХ био прилагођен њеном својству федералне јединице у СФРЈ. Као такав он није могао да поднесе све унутрашње изазове државне самосталности, а посебно у односима између три нације које су чиниле њену друштвену основу", рекао је Лукић.
Он је појаснио да се то видјело 1991. и 1992. године на примјеру покушаја Хрвата и муслимана да донесу одлуке о државној самосталности и независности БиХ, без њихове добре воље и макар иједног потеза да се о томе одлучи консензусом са Србима у БиХ.
"То је био и казус бели, односно разлог за избијање грађанског рата у БиХ. Нови уставни поредак могао је да настане само потпуно новим споразумом између зараћених страна, пошто није било легитимних органа БиХ. 'Органи' које је предводио Алија Изетбеговић - нису били органи БиХ и нису имали легитимитет, јер их нису подржавали Срби и Хрвати у БиХ", истакао је Лукић.
Зато је, каже он, прво настала Република Српска, а послије Федерација БиХ, које су као ефективне државне власти једино могле да одлуче о новом уставном поретку и даљем животу БиХ.
"Дејтонски споразум није само зауставио грађански рат, него је поставио и трајне темеље уставног уређења БиХ, засноване на равноправности конститутивних народа, спречавању доминације два народа над једним посредством и међусобног вета у заједничким органима, федерализму, те гарантовању и заштити људских слобода и права", рекао је он.
Он је нагласио да су дјелимичне деформације Дејтонског споразума учињене под снажним и пријетећим притиском неколико држава и њихових представника и оне су доводиле до нових проблема.
"Зато ће о томе у будућности да буде говора. Међутим, ни оне нису пореметиле начела на којима се споразум заснива нити су од федеративно-конфедеративне БиХ начиниле унитарну и централизовану БиХ. Уосталом, то и није могуће, осим по цијену призивања нове 1991. и 1992. године, до чега ником уравнотеженом и политички зрелим није стало", рекао је Лукић.
На данашњи дан прије 22 године у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран је Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.
Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса као кључних докумената за провођење и функционисање државне заједнице настале међународним уговором.
Дејтонски споразум, након тронедјељних преговора, парафирали су тадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић, такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман.
Споразум је парафиран у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, а осим њега главни амерички посредници били су Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк.
Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.
Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ - 21. новембар републички је празник и нерадни дан у Републици Српској.