Лумбални синдром: Болови у крстима све чешћи код младих
По епидемиолошким подацима западних земаља, 50 до 80 одсто становништва има – или је имало најмање једном у животу – бол у крстима, односно лумбални синдром. Премда се јавља углавном у средњем и старијем добу, све чешћи је код млађих људи.
Отприлике пет одсто мушкараца и 2,5 одсто жена има ишијалгију. Претежно сједећи начин живота, мањак физичке активности и све већа гојазност доприносе развоју лумбалног синдрома и других болести везаних за локомоторни систем.
Узроци су бројни, али најчешће су то дегенеративне промјене кичме, трауматски изазване промјене, упалне промјене, тумори, урођене и развојне аномалије.
Понекад узрок болова није у самој кичми, него се назива "пренесени бол". Наиме, неки процес у унутрашњим, абдоминалним органима, може се рефлектовати као бол у подручју кичме. Дегенеративне промјене се развијају са годинама и нарочито су присутне у позним годинама.
Клиничку слику акутног лумбалног или лумбосакралног синдрома карактерише углавном нагли почетак - пацијент често описује нагли покрет или оптерећење кичме – након чега осјети бол у доњем дијелу леђа. Ако је анамнеза типична, а клинички преглед не показује неуролошке испаде, препоручује се узимање антиреуматика и физикална терапија.
Лежањем се смањује оптерећење у захваћеном сегменту кичме па бол попушта. У већини случајева долази до побољшања и пацијент може наставити дотадашње активности. Зависно од препоруке физијатра, може се примјењивати топла терапија (термотерапија), односно хладноћа (криотерапија), док електротерапија означава примјену различитих струја.
Требало би да пацијенти науче какве вјежбе да изводе код куће свакодневно, како правилно да дижу тешке терете да не оптерете кичму и које покрете да избјегавају.
Ако пацијент и даље има болове, потребни су додатни прегледи да би се видјело да ли је потребна операција. Отприлике 80 одсто болова се смирује у року од два мјесеца те се у почетном стадијуму увијек примјењује конзервативни приступ.
Извор: Б92, Дневник.рс