X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
М:ТЕЛ
12/12/2017 |  16:09 | Извор: РТРС

Наука први пут на прагу лијека за Хантингтоново обољење

Научници су први пут успјели да исправе деформацију на протеину која изазива Хантингтонову болест - у пацијентов ликвор /мождано-кичмену течност/ убризган је лијек којим је смањен ниво отровног протеина у мозгу.
Лабораторија (Фото: Thinkstock) -
Лабораторија (Фото: Thinkstock)

Професор клиничке неурологије са лондонског универзитетског колеџа Сара Табризи, која је водила истраживање, истиче да је ефикасност новог експерименталног лијека - "без преседана".

"Први пут имамо терапију која пружа обољелима наду да се напредовање ове опаке болести може успорити или спријечити", рекла је Табризи.

Она истиче да се још не може говорити о лијеку, те да су потребна даља истраживања како би се установило може ли се промјеном деформације на поменутом протеину промијенити и ток болести.

Научници су страховали да би лијек могао изазвати менингитис /упала мозга/, али до тога није дошло.

Студија, у којој је учествовало 46 пацијената, спроведена је у Центру за експерименталну неурологију "Леонард Волфсон" у лондонској државној болници за неурологију и неурохирургију.

Хантингтонова болест је посљедица генетске мутације и узрокује је грешка у дијелу ДНК који се зове Хантингтонов ген.

Генетска грешка оштећује протеин и претвара га у "убицу" можданих ћелија.

Ова прогресивна неуродегенеративна насљедна болест утиче на менталне способности појединца и координацију покрета.

Симптоми и знакови болести обично почињу у доби од 35 до 50 година. Деменција или психијатријски поремећаји депресија, апатија, иритабилност, анхедонија, асоцијално понашање, биполарни поремећај или шизофренија развијају се истовремено са поремећајем покрета.

Појављују се и абнормални покрети: трзање удова, живахан ход, немогућност обуздавања моторичких радњи као што су плажење језика, гримасе лица, атаксија и дистонија.

Са погоршањем ход постаје немогућ, гутање отежано, а деменција изразита.

Пацијенти обично умиру десет до двадесет година након појаве симптома.

Нову терапију је развила фирма "Џонс фармацеутиклс", наводе научни портали.

Извор: СРНА