Потребан нови однос према раду и обавезама
Ђурић поручује да ће у наредној години бити трасирани путеви ка примјени "Програма економских реформи Српске за период 2018-2020. године" и напомиње да је Српска забиљежила раст привреде.
Он у интервјуу за Срну напомиње да је нереално очекивати да се већ 2018. године осјете пуни ефекти примјене мјера тог програма, али да је могућа боља пракса када је ријеч о извршавању обавеза.
Постоји хроничан недостатак квалификоване радне снаге у свим производним дјелатностима, док је, с друге стране, велики број квалификованих за занимања која тржиште рада не тражи.
Проблем је и немогућност да буду обезбијеђене веће плате за оне у производној дјелатности, што је један од узрока одласка квалитетне радне снаге.
Ђурић упозорава да они који одлазе са собом воде и своје породице, што ће ускратити прилив дознака из иностранства.
Он указује на чињеницу да већ сада домаћа извозно оријентисана предузећа имају све више наруџби, а све мање могућности да одговоре захтјевима управо због недостатка радне снаге.
Привредна комора је доставила Влади Републике Српске своје приоритете и већина њих је уважена, те, у различитој форми, нашла мјесто у Програму економских реформи.
Ђурић истиче потребу повећања стопе привредног раста, као и већег степена сарадње власти и привреде, како би у краћем року били видљиви одређени ефекти из Програма економских реформи, али и потребу већег санкционисања свих негативних појава, те стварање новог односа према обавезама и раду.
Он упозорава на потешкоће политичке природе које скраћују маневарски простор привреди, као што је трошење и расипање енергије на међусобне сукобе у Српској, као и стање у БиХ, у којој постоји тенденција да једни доминирају над другим, док други желе што више самосталности.
И поред свих потешкоћа, Српска има у овој години одређени привредни раст, напомиње Ђурић и указује на макроекономске показатеље - за десет мјесеци ове године регистрован је раст индустријске производње за 1,5 одсто у односу на исти период лани, те раст прерађивачке индустрије од 5,8 одсто.
За првих десет мјесеци ове године повећан је извоз за више од 21 одсто, а повећана је и покривеност увоза извозом, и то са 65,8 на 71,4 одсто, што је добар показатељ, наглашава Ђурић у интервјуу Срни.
Прерађивачка индустрија остварује око 85 одсто извоза. Производња коже и производа од коже има извоз од 355 милиона КМ, а прерада дрвета и производа од дрвета 282 милиона КМ.
Ту је и производња намјештаја са извозом од 208 милиона КМ, па скоро пола милијарде КМ извоза у дрвопрерађивачкој индустрији и више од 220 милиона КМ извоза прехрамбених производа.
"Оно што забрињава јесте знатно повећање задужености и пад ликвидности привреде, што ће имати негативан одраз на ионако низак ниво конкурентности, а самим тим и на резултате привређивања", упозорава Ђурић.
Он наглашава да треба наћи начин да се заинтересују грађани како да своје значајне штедне улоге активирају у реализацији добро осмишљених пројеката којима би се управљало на начин који би уливао сигурност.
Као примјер, Ђурић наводи могућност финансирања средствима штедње у неки од објеката енергетског сектора.
Извор: СРНА