latinica  ћирилица
14/03/2018 |  08:33 ⇒ 08:34 | Аутор: РТРС

Да ли је могуће поправити штету нанесену организму годинама лоше исхране?

Не можемо да поправимо године лоше исхране, али можемо знатно да смањимо ризик од срчаног или можданог удара промјеном начина живота и одређеним лијековима. У двадесетима, често, умјесто здраве, бирамо брзу храну и помфрит.

Можда сте у годинама које су претходиле небројено пута почињали дијете изгладњивањем, бирали не баш најздравији начин живота и много пута избјегли вјежбање излежавајући се на тросједу.

У зрелијим годинама сагледавате штету, али остаје питање да ли можете да је поправите и да вратите ствари на почетак? Да ли можете да промијените запушене артерије, односно атеросклерозу и смањите ризик од срчаних болести у будућности?

"Одговор није једноставан", каже докторка Џоан Менсон, професорка на Медицинској школи Универзитета Харвард.

Неке студије сугеришу да је могућа регресија атеросклерозе. Те студије су пратиле учинке вјежбања, озбиљних и интензивних промјена начина живота и коришћење лијекова.

Њихови резултати нам дају наду да можемо да поправимо штету коју смо учинили у млађим годинама, али то није баш тако лако, пише Harvard Health.

"Студије показују да су промјене које морамо да направимо, да бисмо побољшали здравље, много захтјевније него што то у први час изгледа", каже докторка Менсон, и додаје да "иако је побољшање стања теоретски могуће, реално није најпаметније фокусирати се баш на то".

Циљ би требало да буде заустављање напредовања атеросклерозе и превенција посљедица срчаног или можданог удара. Постоје увјерљиви докази да прилагођавање начина живота и лијекови могу да смање факторе ризика, преноси Телеграм.

Правилном интервенцијом можемо да смањимо срчане болести за 80 одсто. Кардиоваскуларне болести могу добро да се превенишу. А ево на који начин.

Пазите шта једете

Здрава исхрана је најбољи начин за спречавање кардиоваскуларних болести.

Медитеранска исхрана, пуно поврћа, здравих масти, орашастих плодова и рибе... Све то је повезано са мањим бројем обољелих од кардиоваскуларних болести. Осим тога, од помоћи су и други здрави начини исхране.

Снижавање холестерола

Редовно провјеравајте вриједности холестерола. Ако је висок, можда би требало нешто да предузмете: или да промијените начин исхране или да узимате статине и друге лијекове.

Иако статине повезују са већим ризиком од дијабетеса, постоје чврсти докази да су ефикасни у смањењу ризика од инфаркта и можданих удара код оба пола. Љекар је тај који ће процијенити ризик, као и да ли и шта би требало да пијете.

Аспирин

Није лоше питати љекара да ли вам треба мала доза аспирина.

Осим што је користан послије срчаног или можданог удара, ниска доза аспирина може да дјелује превентивно код кардиоваскуларних болести, код одраслих особа од 50 до 69 година који имају 10 одсто већи ризик појаве тих болести у наредних 10 година. Љекар ће знати да вам каже да ли постоје разлози због којих не бисте смјели да их узимате.

Пазите на тежину и физичку активност

Други начин за смањење ризика од кардиоваскуларних болести јесте одржавање здраве килаже и физичка активност. Та два корака смањују и ризик од дијабетеса типа ИИ.

Дијабетес је главни ризични фактор срчаних болести, па превенција мора да буде највиши приоритет.

Престанак пушења

Ако пушите, предузмите све да што прије престанете. Никада није касно за здраве промјене у начину живота.

"Није касно да престанете да пушите или да постанете физички активнији", савјетује докторка Џоан Масон.

"Можда нећете моћи трчати маратон, али ћете свакако трчати према бољем здрављу!", истиче она.

Извор: Б92