Маринковић: Годинама нема мјера заштите домаће производње
Маринковић је истакао да пољопривредници не могу да разумију да код надлежних не постоји брига за домаћу производњу, иако је евидентно да неконтролисан и прекомјеран увоз угрожава домаћу производњу и пољопривредног произвођача.
Он сматра да међународни споразуми, чији је потписник и БиХ, нису кочница за увођење заштитних мјера, што се могло видјети из ранијих примјера попут Хрватске која је прије неколико година зауставила увоз млијека из БиХ или Македоније и Црне Горе које у вријеме сезоне њиховог поврћа или грожђа строго повећавају прелевмане и царине на увоз.
"То значи да нема забране увоза, али одређена оптерећења која домаћи производ стављају у приортет продаје на домаћем тржишту апсолутно су дозвољена и пожељна с циљем очувања домаћег аграра", нагласио је Маринковић.
Напомињући да домаћа производња није адекватно субвенционисана у односу на окружење или земље ЕУ, Маринковић је навео да уз прекомјеран увоз домаћи произвођачи немају никакве шансе у трци са нелојалном конкуренцијом која долази из окружења и ЕУ.
"Постоји низ мјера за које произвођачи и не морају да знају, али они који за то примају плату треба да их смјесте у оквире закона и да их примјене на терену, а да не изазову `трговински рат` са земљама које су потписнице међународних уговора", рекао је Маринковић.
У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Срни је речено да већ годинама није прихваћена ниједна мјера коју су предложили Министарству спољне трговине и економских односа БиХ с циљем заштите домаће производње.
Предложено је досљедно спровођење важећих прописа који уређују област спољнотрговинског пословања и заштите домаће производње, увођење прелевмана, привремених забрана увоза, царинских оптерећења и сезонских заштитних мјера.
Министарство пољопривреде је предложило и успостављање система и начина прикупљања података на тржишту пољопривредних производа, укључујући и цијене на домаћем и иностраном тржишту, чиме би био дефинисан систем прикупљања података потребних за увођење мјера заштите од прекомјерног увоза.
Једна од предложених мјера је и дефинисање и класификација производа биљног и животињског поријекла која се у царинској тарифи води под "остало".
"Детаљнија класификација, усклађена са ЕУ класификацијом и разврставање производа који су најчешће при увозу класификовани као `остало` допринијели би ефикаснијој заштити домаће производње и заштити потрошача", истакли су у ресорном министарству.
Осим тога, предложено је и увођење обавезног вагања пољопривредних производа приликом увоза, чиме би биле онемогућене манипулације увозника о количини роба које се увозе у БиХ, а самим тим би се повећао приход од пореза на основу увезене количине роба.
Предложене су и појачане контроле и повећање узимања узорака пошиљки при увозу на пет одсто, што је граница која се креће у земљама ЕУ, чиме би се повећао и побољшао рад лабораторија које би постале самоодрживе и у складу са додатним приливом средстава, те би имале могућност набавке додатне опреме и акредитовања нових метода различитих врста лабораторијских испитивања.
"На овај начин би имали бољи увид у квалитет увезених роба, а рад лабораторија би ставили у функцију заштите потрошача", објаснили су у Министарству пољопривреде.
Ово министарство је предлагало и усвајање правилника о тржишним стандардима за воће и поврће, житарице, производе анималног поријекла у складу са европским и стандардима Организације за економску сарадњу и развој.
Увођењем стандарда квалитета класификацијом увозних производа по тарифним линијама усклађеним са ЕУ прописима уредило би се тржиште пољопривредних производа у БиХ са аспекта примјене тржишних стандарда за увезене пољопривредне производе који се путем трговинских ланаца пласирају на домаћем тржишту.
Доношењем правилника јасно би се утврдио изглед робе у класама што би царини и инспекцији дало могућности провјере правилног наименовања.