latinica  ћирилица
24/04/2018 |  09:01 | Аутор: Б92

Скандал тресе Европу: Азербејџан подмићивао посланике Савјета Европе

Азербејџан је навелико подмићивао посланике Парламентарне скупштине Савјета Европе, утврђено је истрагом независних стручњака.

Како пише Макс Хофман, аналитичар Дојче велеа, ако посланици радије примају илегалан новац и поклоне умјесто да се боре против корупције, онда Савјет Европе више није потребан.

“То што Русија и Турска немају шта да траже у институцији који се званично заузима за правну државу и демократију, заправо би морало да буде јасно. Али, у Стразбуру многи познаваоци ситуације кажу да њихово избацивање не би донијело ништа. Јер тада више не би могло да се утиче на Путина и Ердогана. Слично се размишљало и када је приман Азербејџан. Да ће та земља најприје бити интегрисана па ће у њу онда бити извезене европске вриједности. Није него... За све чији се рад не састоји у томе да стално размишљају о различитим задацима Европског савјета, Савјета Европске уније и Савјета Европе: овај потоњи нема ништа са Европском унијом. Зато тамо могу да буду примане и друге земље. Сједиште је у француском Стразбуру и Савјет се заузима за “људска права“, “основне поставке демократије“ и “основне принципе правне државе“. Барем теоретски. Али, да се сада вратимо нашој агилној земљи-чланици са Каспијског мора“, упутио је Хофман.

Према његовим ријечима, Азербејџан је сопствене вриједности много успјешније извезао на Запад него обратно.

“У реду, ријеч “вриједности“ је можда прејака, али теписи, луксузни производи и прије свега новац – о томе се ради. Неки посланици Парламентарне скупштине су очито радо узимали те поклоне и заузврат гурали ометајуће извјештаје о људским правима у Азербејџану под чувене тепихе. “Врло вјероватно“ је то тако било – кажу бар три независна стручњака у свом завршном извјештају. Још једном се показује: Европа себе често види као моралну перјаницу, али – она то није. Другим ријечима: зашто уопште учествујемо у свему томе? Политичари са добрим платама плаћени од европског пореза годинама седе у једној маргиналној институцији. Већину грађана не интересује шта они тамо раде. Чак ни објективним посматрачима није увијек јасно има ли то још смисла“, додаје Хофман.

Како истиче, политичари који би требало да се боре против корупције су поправљали стање на својим текућим рачунима илегалним средствима, што је сада објелодањено.

“И то није усамљен случај, већ је у то, како стоје ствари, умијешано више чланова Парламентарне скупштине Савјета Европе. Сви из земаља које заправо имају друкчије корупционашке стандарде. На примјер, из Њемачке. Треба ли, дакле, затворити радњу? Она не служи ничему, кошта европске пореске обвезнике новаца и фигурира као платформа за богаћење корумпираних европских посланика. Нико у европским институцијама или престоницама ЕУ не би требало да се чуди ако сада стигну такви захтјеви. Има ту нечега. Али и противаргумент је тачан: боље је међусобно разговарати у таквим форумима и заузимати се за одређене вриједности – изгледа да већина парламентараца то још увијек чини. То је тачно посебно у односу са Русијом, гдје одржавање дијалога може одржати мир. Но Савјет Европе је сада у нокдауну. Ако не жели да буде нокаутиран, у Стразбуру хитно мора нешто да се промијени. Људи који тамо раде морају и да се боре за званичне вриједности њихових институција. За досадашњу “кавијарску дипломатију“ смије да постоји само – нулта толеранција“, закључује Хофман.