Лела Вуковић своје емоције преноси на платно

Здравствени је радник, али слободно вријеме користи искључиво за сликање.

Све своје емоције, Лела Вуковић преноси на платно. Расположење је кључни фактор, да ли ће у атеље уопште ући и нешто насликати тог дана.Из сваке њене слике извиру љубав и оптимизам.

- Свака слика има своју причу, свуда је љубав, јер и мене она покреће, ја сваку слику сликам с љубављу, емоције су на слици, па чак и код портрета...једна погрешна линија је довољна да уништите рад - прича Лела.

Вуковићева ради као медицинска сестра у Хитној служби и није баш уобичајено да неко шприцеве, завоје и фластере, код куће замијени четкицама, бојама и кистовима. Послије напорног и стрестног дана, сликарство је за њу , каже Лела, нека врста анти-стрес терапије.

- С обзиром да је мој посао јако стресан, када дођем кући, само кратко одморим и одмах сам спремна за сликање, када уђем у атеље, спремна сам за покрет...а мене покреће сликарство, јер знате, и медицина и сликарство су хумани - каже Вуковићева.

Лела би највише вољела каже, да пензионерске дане посвети сликарству и да остави неки траг иза себе. Упис на Академију ликовних умјетности признаје, остао је њена тиха патња, мада је своју професију сасвим добро уклопила са хобијем. Жели да машта, ствара и ужива у свом раду , а ми јој желимо да баш тако и буде!