Рајка Ђурић данима протестује на сарајевском плочнику-Вратите ми моју имовину!

Борба за право над имовином траје 16 година, колико и игнорисање општинских власти. Ни наш захтјев за изјаву надлежних у општини Нови Град није био добродошао, и позвали су се на законски рок од 15 дана. За њих законских, а за Рајку дугих 15 дана на сарајевском плочнику.

Када се Рајка 1999. године вратила у Сарајево ради оставинске расправе након смрти родитеља, родитељска кућа са два стана, у Прњаворској улици била је до темеља срушена. Та рушевина, уз мало окућнице, једина је имовина која јој, великодушно, није отета. Све остало, укључујући и некада шталу, а након адаптације кућицу у којој са сестром од 2003. преживљава, Рајки је отето и књижено на јавно добро или комшије које су на њену штету шириле своја имања.

"Очекујем од општине, не помоћ, него рјешење да ми се изда правилна документација која је одувијек пратила моју имовину", каже Ђурићева.

Апсурдно, али да би на мјесту некадашње штале, грађене и легализоване још у првој половини прошлог вијека, Рајка саградила какав такав дом, сарајевска општина Нови Град у два наврата, на њено име додијелила јој је донацију. Данас тврде да ни та кућа није њена.

Након сваког премјера и вјештачења скица имања је измијењана, сваки пут на штету Рајке Ђурић и њених сестара.

На прилазном путу никла је кућа извјесног Шефика Диздаревића, која истина није легализована, за разлику од гараже.

Тужба на суду чекала је годинама и тек недавно почео је процес.

У међувремену циклично на сваке 2-3 године добијала је, а недавно и 4-ти пут, негативно рјешење општине Нови Град.

Након Рајкиних жалби федерално министарство просторног уређења сваки пут је налагало поновни поступак, а из општине изнова готово идентичан oдговор. Између редова дугог и збуњујућег образложења посљедњег негативног рјешења разоткрива се стварна намјера општинских власти.

Налазима вјештака урбанисте ове службе од 7. јануара 2016. утврђено је, након увида у приложену документацију, те увиђаја, да се предметна локација налази у обухвату Регулационог плана Швраконо село-Млакве, за који донесена одлука о приступању изради Регулационог плана Швракино село Млакве, те да је овом одлуком утврђен режим забране грађења до усвајања плана.

Правоснажно судско рјешење о међама из 2011. ни до данас није прокњижено. Ангажовала је и адвокате који би убрзо одустајали од њеног случаја, па чак радили и на њену штету. Осјећа се заробљеном у властитој имовини, без права да њом располаже. Но ни каменовање куће, пријетње и напади храбру и упорну Рајку Ђурић нису навели да одустане oд права на дом у којем је до рата живјела, као и на родитељско насљеђе.