latinica  ћирилица
12/06/2018 |  15:39 ⇒ 15:40 | Аутор: СРНА

У Српској расте број обољелих од карцинома

У Републици Српској расте број обољелих од карцинома и само од 2005. до 2015. године повећан је за 50 одсто, а стручњаци сматрају да је неопходно спровести истраживања да би било утврђено да ли је то посљедица НАТО бомбардовање 1995. године пројектилима са осиромашеним уранијумом.

Према подацима из Регистра малигних болести, који је 2001. године установио Институт за јавно здравство Српске, 2005. године у Републици Српској било је 3.907 новообољелих, пет година касније 4.986, док их је 2015. године било 5.972.

Подаци Института за јавно здравство Српске показују да је од малигних болести у Републици Српској 2005. године умрло 2.673 лица, 2010. године 2.670, а 2015. године 3.113 лица.

Национални координатор за малигна обољења Зденка Гојковић рекла је Срни да су ратна дешавања сигурно утицала на повећање инциденце малигних обољења, али и да постоје и други фактори ризика, попут насљедних генетских промјена, које утичу на појаву одређених врста карцинома.

"Ако говоримо о осиромашеном уранијуму, као зрачењу, онда је оно сигирно фактор ризика који може здраву ћелију гурнути у погрешном смјеру и довести до малигне трансформације", каже Гојковићева.

Она истиче да на свим подручјима која су током рата била бомбардована нису рађена прецизна мјерења степена зрачења и додаје да не зна какво је стање у Србији гдје је НАТО током агресије 1999. године, такође, користио пројектиле са осиромашеним уранијумом.

"У то ратно вријеме, прије двадесет и нешто година, дјеца су, често из знатижеље, ишла близу мјеста гдје су експлодирале бомбе или су њихови очеви са ратишта доносили оружје и муницију...Тако су, можда, била подложна малим дозама зрачења. Наравно, за ово немам никакву потврду, али теоретски би то тако могло бити", каже Гојковићева.

Она каже да се најосјетљивија ткива која лако могу постати малигна у добу адолесценције развијају, па могу настати карцином гениталних органа, штитне жлијезде или одређене врсте леукемије.

"Значи, органи који се брзо развијају у ствари зрачењем буду и највише оштећени", истиче Гојковићева.

Она каже да се може рећи да је све то имало утицаја, али и да је питање колико дуго ће се одражавати на комплетно становинштво, односно учесталост појединих врста карцинома.

"Напомињем да за то немамо конкретних доказа јер нису спроведена мјерења", каже она и истиче да је на подручју око Братунца, гдје се настанио дио Срба након што су напустили Хаџиће, примијећен знатан пораст одређених малигних обољења, што се може повезати са одређеним степеном зрачења током бомбардовања.

Она је истакла да је било потребно спровести истраживање посљедица бомбардовања.

Гојковићева наводи да је, генерално, код мушкараца најучесталији карцином плућа, потом дебелог цријева, те простате, а код жена карцином дојке, дебелог цријева и грлића материце.

Она каже да карцином дојке, грлића материце и дебелог цријева може имати бољи исход лијечења код раног откривања.

"Ту би требало наравно да постоји национални програм скрининга за карциноме који се могу превенирати, као што су карцином грлића материце, дебелог цријева и карцином дојке", рекла је Гојковићева.

Она истиче да је број новообољелих од карцинома у порасту широм свијета, али да је у развијеним земљама, које користе савремене методе раног откривања, стопа смртности у опадању.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је Срни да је потврда о кориштењу муниције са осиромашеним уранијумом приликом бомбардовања Републике Српске званично објелодањена у извјештају Експертског тима УНЕП-а–Програма УН за животну средину из маја 2003. године.

Којић каже да је УНЕП у извјештају навео да је могуће да током грађевинских радова у будућности буду ископана радиоактивна зрна која су тренутно скривена у земљи.

"Ако се ово и догоди, како тврди УНЕП, постојали би одговарајући ризици од спољне изложености бета зрачењу и опасности од унутрашње изложености контаминацијом руку и дисањем", каже Којић.