latinica  ћирилица
15/06/2018 |  10:58 | Аутор: СРНА

Научници: Осјетан пад интелигенције код млађих људи

Резултати нових дугогодишњих научних студија показују осјетан пад интелигенције код млађих људи.

Нова студија са 730.000 тестова коефицијента интелигенције, коју су спровели стручњаци из Норвешке, показује веома забрињавајуће резултате, нарочито по правилима Флиновог ефекта.

Наиме, новозеландски научник Џејмс Флин утврдио је да просјечни коефицијент интелигенције становништва у многим дијеловима свијета расте око три бода по деценији.

Тестови интелигенције се сваких неколико деценија стандардизују тако да се просјек дефинише као коефицијент 100, а стандардно одступање износи 15 бодова.

Нова студија прикупила је резултате тестова младих Норвежана у доби између 18 и 19 година који су тестирани у оквиру обавезне војне службе. Од 1970. до 2009. године тестовима су приступали млади рођени између 1962. и 1991.

Резултати су показали да је до промјене у Флиновом ефекту дошло након 1975. године, тако да је свака сљедећа генерација биљежила седам бодова мање.

И студија која обухвата британске тинејџере показала је да је 2009. године коефецијент интелигенције четрнаестогодишњака у Великој Британији за 28 година, у просјеку, пао два бода, а код малишана из средње класе чак за шест.

Сви стручњаци истичу да није ријеч о генетици, већ о лошем васпитању, начину на који млади проводе вријеме, те врстама игара и забаве, као и времену које /не/ проводе читајући.

Постоји и друга утјешна могућност - да савремени тестови нису прилагођени да на одговарајући начин вреднују савремену интелигенцију, односно да фаворизују застарјеле начине размишљања који се мање наглашавају у савременом образовању и васпитању младих.

Тестови интелигенције, углавном, настоје да мјере кристализовану и флуидну интелигенцију.

Флуидна интелигенција представља способности које су више биолошки одређене, а важна је при рјешавању нових проблема у којима знање и искуство нису од велике користи.

Она је нека врста природне интелигенције која представља потенцијал за развој кристализоване интелигенције, а интензивно се развија до адолесценције, те врхунац достиже до 16. или 17. године.

Кристализована интелигенција представља знања, вјештине и способности које појединац развије током живота, наводе научни портали.