Кустурић: Здравствени систем стабилан, осигуранике очекују већа права
Кустурић је оцијенио да је важан позитиван тренд пословања, иако фондови здравственог осигурања нигдје нису профитабилни, али је примарни циљ да се осигураницима обезбиједи што квалитетнија здравствена заштита.
"Од тог принципа нећемо одустати. Свакако да ћемо, уз то, настојати да се што рационалније понашамо и да равномјерно задовољимо потребе свих наших осигураника. Фонд је у првих пет мјесеци ове године остварио дефицит у износу од два милиона КМ, док је у истом периоду прошле године дефицит био 29 милиона, а у овом периоду 2016. износио је чак 41 милион КМ. Обавезе Фонда од доласка новог менаџмента су смањене за око 160 милиона КМ", навео је Кустурић.
Он је додао да је ФЗО наставио са позитивним трендовима пословања и да је сада стабилан, истакавши да као најзначајнији стуб здравственог система може гарантовати да ће здравствени систем Српске и у будућности несметано функционисати.
"Осигураници су нам на првом мјесту и у наредном периоду још интензивније ћемо настојати да све своје активности усмјеримо ка њима, како би им обезбиједили најбољу здравствену услугу попут финансирања иновативне терапије за обољеле од метастатског меланома и карцинома плућа", нагласио је Кустурић.
Према његовим ријечима, ријеч је о најефикаснијој терапији у лијечењу ових болести.
"Обољели од карцинома плућа ће први пут о трошку Фонда моћи да се лијече овом терапијом, што је велики искорак у здравственом систему Српске. На овоме нећемо стати и анализираћемо свако обољење и сваку категорију осигураника појединачно и покушати да обезбиједимо и усмјеримо новац за најсавременије и најдјелотворније терапије за пацијенте. Наш циљ је да за онколошке пацијенте у потпуности обезбиједимо савремене терапије за све малигне болести", навео је Кустурић.
Он је подсјетио да ће Фонд финансирати и трећи покушај вантјелесне оплодње, по чему се, како је рекао, Српска изједначава са много развијенијим земљама.
Кустурић је напоменуо да је увођење нових права омогућено захваљујући рационализацији, контроли и управљању свим трошковима.
Од значајних активности које су реализоване у протеклом периоду, а које су донијеле или ће тек донијети уштеде за Фонд, Кустурић је навео смањење цијена дијализе и радиотерапије, на основу чега би требало да се остваре уштеде веће од пет милиона КМ годишње.
"Уштедама доприноси и смањење цијена лијекова које смо постигли захваљујући преговорима са добављачима, али и повећањем конкуренције и на томе радимо у континуитету. Смањили смо цијене услуга изван Српске...", навео је Кустурић.
Он је нагласио да рационализација трошкова ни на који начин није угрозила права осигураника, већ напротив, да су чак и повећана одређена права.
Према његовим ријечима, недавно су инвалидима и дјеци омогућена већа права код продужене медицинске рехабилитације, ратним војним омогућено је право избора помагала, уведено је финансирање замрзавања и чувања ембриона, сви обољели од ријетких болести, без обзира на дијагнозу и године живота, ослобођени су плаћања партиципације...
"Република Српска има најквалитетнију радиотерапију, без чекања, као и дијализу у региону, а и по доступности биолошких лијекова осигураницима предњачимо у односу на друге земље. То још више добија на значају ако имамо у виду да су издвајања у Републици Српској за здравство нижа у односу на земље региона", навео је Кустурић.
Како би Фонд могао да истраје у намјери да побољшава квалитет здравствене заштите, он је нагласио значај редовне уплате доприноса за здравствено осигурање.
"Најбитнији задатак је да пробудимо свијест послодаваца, али и да осигураници инсистирају на својим правима код послодаваца, односно на редовној уплати доприноса. Од тога зависи не само да ли ће радник моћи да се лијечи, и да ли ћемо ми моћи да наставимо са унапређењем здравствене заштите, већ нередовност уплате доприноса може да угрози функционисање цјелокупног здравственог система", поручио је Кустурић.
Осврћући се на проблеме са којима се Фонд суочава, а на које не може да утиче, он је навео да су и даље просјечни мјесечни трошкови по осигуранику већи од прихода, те да та разлика износи десетак марака, јер је просјечни мјесечни трошак око 87, а приход 77 КМ.
Кустурић је рекао Срни да би се увођењем додатних извора финансирања, као и другим измјенама законске регулативе и то могло промијенити.
"Увођењем акциза на дуван и алкохол Фонд би годишње могао да оствари додатних 50 милиона КМ прихода. Од премије за аутоодговорност остварили бисмо годишњи приход од седам милиона КМ, док би изједначавањем стопе доприноса за све осигуранике остварили већи приход за 100 милиона КМ годишње. Примјера ради, стопа доприноса за пензионере је код нас један одсто, док је пракса других земаља да је та стопа једнака стопи за запослене", истакао је директор ФЗО Дејан Кустурић.