Минобацачи из БиХ за џихадисте
Најмање 500 минобацача, калибра 120 милиметара, произведених у фабрици БНТ - ТМиХ у Новом Травнику, Федерација БиХ, завршило је 2016. године код екстремиста Исламске државе и Ал Каиде у Сирији, током најжешћих сукоба у овој држави између радикалних екстремиста и снага под контролом сиријског председника Башара ал-Асада.
Новинар "Индепендента" Роберт Фиск, открио је прошле године у подруму бомбардованог складишта оружја Ал Каиде у источном Алепу оружане листове из фабрике минобацача у БиХ - са потписом Ифета Крњића, некадашњег директора контроле наоружања у фабрици БНТ-ТМиХ у Новом Травнику. Крњић је на крају потврдио да је то његов потпис, а да је оружје извезено у Саудијску Арабију и то по нарученом НАТО стандарду за муницију!
И док Крњић тврди да је све продато у складу са законом, укључујући и правне сертификате крајњег корисника, које је његова фабрика добила од свих купаца, дотле саговорници "Вести" истичу да је у питању грубо кршење закона и позивају на одговорност све који су учествовали у овој трговини.
"Позивање да је све чињено по закону не пије воду, јер је законима БиХ, али и резолуцијама УН, строго забрањена продаја оружја "у нестабилне регионе или државама које би га могле искористити". Наивно је веровати да власти у Сарајеву, а посебно безбедносне службе у БиХ, не знају да је Саудијска Арабија "мајка" и Ал Каиде и Исламске државе, те да онај ко продаје оружје Саудијској Арабији, заправо продаје средства којима ће се убијати искључиво цивили - истиче аналитичар Џевад Галијашевић.
Предраг Ћеранић, декан Факултета безбједносних наука у Бањалуци, истиче да је индикативно то што је откриће "Индипендента" у Сарајеву произвело "потпуни мук".
"Подсјетићу да је фебруара ове године информација да Српска купује 2.500 пушака за потребе МУП Републике Српске, произвела оркестрирану кампању не само Бошњака, већ и српске опозиције. Низале су се оптужбе да је ријеч о илегалном наоружавању с циљем отцјепљења Српске, иако је министар полиције Драган Лукач објашњавао да су све надлежне институције, Министарства безбједности, спољне трговине, спољних послова, одбране и Обавештајно-безбједносна агенција БиХ, дале неопходне дозволе и сагласност за увоз оружја. Сада, када је британски недељник "уловио" и доказао продају оружја терористичкој организацији у Сирији, буквално се "ни мува" не чује у Сарајеву", истиче Ћеранић.
Ћеранић примјећује детаљ који други аналитичари још нису.
"Бивши директор контроле наоружања у фабрици БНТ-МиХ Крњић је изјавио не само да је оружје произведено за НАТО стандарде муниције, већ и да је сва прозводња војне фабрике из Травника од краја рата до данас "под контролом Американаца и НАТО, и они знају сваки комад нашег оружја који одлази ван државе".
Да ли је НАТО знао да ће оружје, декларативно намијењено купцу из Саудијске Арабије, бити прослијеђено терористима? Да ли су бх. министарства и агенције, веома ревносне када је у питању оружје које се купује за полицију Српске, имали обавезу да провјере крајњег "купца" минобацача? Ако нису, која је сврха врло сложене процедуре у давању сагласности, са чак пет актера, пита Ћеранић.