Бошњаци у овом мандату 33 пута покренули витални национални интерес
Петровић је навео да је само у случају два закона постигнута сагласност на сједници Заједничке комисије Народне скупштине и Вијећа народа, док су сви други упућивани на разматрање Уставном суду Републике Српске, гдје су одбијени као неоправдани.
"Уставни суд није као оправдано прихватио ниједно покретање виталног националног интереса Клуба Бошњака, што говори да њихов циљ није био ништа друго него да се успори доношење закона у Републици Српској", рекао је Петровић.
Петровић је нагласио да је Клуб Бошњака већину одлука о покретању виталног националног интереса покренуо без валидног образложења о повреди Устава.
"Да би се покренуо витални национални интерес на неки од чланова закона мора се доказати да ти чланови крше Устав Републике Српске, јер ми као делегати у Вијећу народа, прије свега, морамо да штитимо Устав", поручио је Петровић.
Он је додао да је неоправдана и посљедња одлука о покретању виталног националног интереса на Закон о заштити жртава ратне тортуре.
"Права по овом закону могу да остварују удружења формирана у Републици Српској на основу Закона о удружењима и фондацима Републике Српске, а Бошњаци су тражили да права остварују и њихова удружења која нису регистрована на основу поменутог закона, што би представљало његово кршење", објаснио је Петровић.
Петровић је рекао да уколико су удружења Бошњака регистрована у Федерацији БиХ /ФБиХ/, онда треба да остварују права у том ентитету по основу Закона о цивилним жртвама рата који је тамо усвојен.
"Ту се јасно види да је циљ покретања виталног националног интераса био само обманути јавност причом како се у Републици Српској врши дискриминација над Бошњацима, што никако није тачно", истакао је Петровић.
Петровић је рекао да су амандмани Клуба Бошњака на Закон о заштити жртава ратне тортуре били у супротности и са Законом о управном поступку, који децидно говори која је мјесна надлежност ког закона.
"Клуб Бошњака је покушао и да у први план истакне потребу да се направи неки оквирни закон о цивилним жртвама рата на нивоу БиХ, што је област која је по Дејтонском споразуму препуштена ентитетима, па би таквим законом кршили Дејтонски споразум", нагласио је Петровић.
Предсједавајући Вијећа народа Нада Тешановић нагласила је да је покретање питања виталног националног интереса Клуба Бошњака у претходне четири године било чисто политиканство, без правих разлога.
Потпредсједавајући Вијећа народа Кемо Чамџија рекао је да је Клуб Бошњака сваки пут покушавао да се заједнички дође до рјешења и прије самог покретања механизма заштите виталног националног интереса, али да није било разумијевања потребног броја делегата како би у Народну скупштину на разматрање вратили усвојене приједлоге закона.
"Због тога смо ми, штитећи виталне националне интересе Бошњака, морали покренути вето. Нама то није драго, али чињеница је да је Вијеће народа једино и засједало захваљујући тим ветима Клуба Бошњака", истакао је Чамџија.