Голић: Створена чврста база за даље напредовање
Она је навела да су позитивни сви ревизорски изјештаји у овом мандату, као и ревизије које Свјетска банка ради за пројекте који се имплементирају у Министарству.
"Сваке године у буџет Српске, на основу издавања лиценци за физичка и правна лица и полагања стручних испита из наше надлежности, уплати се више од 80 одсто средстава која се дају за плате запосленима у Министарству у бруто износу. Када се томе додају републичке таксе и накнаде за издавање појединих дозвола из ресорне надлежности, дође се до чињенице да ми средства за своје плате сами донесемо у буџет", рекла је Голићева у интервјуу Срни.
Она истиче да је прошле године на основу лиценци и стручних испита из надлежности овог министарства у буџет уплаћено око 980.000 КМ, а за првих шест мјесеци ове године уплаћено је више од 600.000 КМ. "При томе, висина накнада за ове сврхе код нас је доста нижа него у окружењу", напоменула је Голићева.
Она је подсјетила да је већ постала устаљена пракса и да се грађевинска дозвола за веома сложене објекте који су у надлежности Министарства издаје за највише 48 часова од тренутка када инвеститор комплетира прописану документацију.
"Ауто-пут Бањалука-Добој, реконструкција и доградња Универзитетског клиничког центра у Бањалуци, велики термоенергетски и хидроенергетски објекти као што су Термоелектрана 'Станари', хидроелектране 'Улог', 'Мрсово', 'Дабар' и поједини објекти хидроенергетског система 'Горњи хоризонти', само су неки од објеката за које је Министарство издавало грађевинске и остале дозволе из своје надлежности", рекла је Голићева.
Голићева је навела да су ту и топлана на биомасу у Бањалуци, а нешто раније и у Приједору и Градишци, као и прво и за сада једино когенеративно постројење на биомасу – дрвни отпад за производњу електричне и топлотне енергије које је за своје потребе у Кнежеву изградио један велики домаћи произвођач, истакавши да је посебно важно што је на пројектима, у највећој могућој мјери, била ангажована домаћа грађевинска оператива.
Према њеним ријечима, приликом израде свих закона и подзаконских аката, посебно у процесу прилагођавања европском правном насљеђу, Министарство је настојало да у што је могуће мањој мјери различитим накнадама и парафискалним наметима оптерети привреду, односно гдје је то могуће отвори перспектива домаћем реалном сектору.
Голићева је подсјетила да је у Бањалуци од 1. јануара успостављен једношалтерски систем издавања дозвола за грађење, као пилот-пројекат и прва фаза у реализацији увођења е-дозволе, као и да је Градишка такође укључена у овај пројекат, а постоји и велика заинтересованост осталих јединица локалне заједнице.
"Још један пионирски подухват који смо предузели и успјешно завршили у овом мандату је доношење Закона о Националном парку /НП/ 'Дрина' и оснивање Јавне установе 'Национални парк Дрина', са сједиштем у Сребреници", рекла је Голићева.
Практично, истиче ресорни министар, с обзиром да су НП "Сутјеска" и НП "Козара" наслијеђени из бивше Југославије, ово је први национални парк који је проглашен у Републици Српској.
"Осим тога, од 2011. године, од када сам ја начелу Министарства, заштићено је 18 нових подручја, а за НП 'Сутјеска' и 'Козара' донесени су нови посебни закони, којима су дефинасане мјере заштите, начин управљања и финансирања и друга питања битна за унапређење ових заштићених подручја. У овом актуелном мандату, прашума Перућица је стављена на Тентативну листу БиХ ради стављања на УНЕСКО листу свјетске баштине", нагласила је Голићева.
Она је подсјетила да је ово министарство током њеног мандата увело енергетску ефикасност у зградарство "на велика врата", кренуло у реализацију пројекта "Енергетска ефикасност" који се финансира из кредитних средстава Свјетске банке, по изузетно повољним условима, а током којег је обновљен 31 објекат из области образовања и јавног здравства.
Говорећи о проблему бесправне градње у Српској, Голићева је напоменула да је нови Закон о легализацији бесправно изграђених објеката 18. јула ове године ступио на снагу с циљем да нелегални објекти буду што прије озакоњени и да буде спријечено даље наношење штете јавним приходима.
"Према том закону, власник бесправно саграђеног објекта плаћа накнаду за уређење грађевинског земљишта и ренту обрачунату за корисну површину објекта или дијела објекта који је предмет легализације, што обрачунава надлежно одјељене у јединицама локалне самоуправе. Ако инвеститор, односно власник бесправног објекта захтјев за легализацију не поднесе у наредних шест мјесеци, осим поменутих накнада додатно плаћа и накнаду за легализацију која износи 20 одсто од обрачунатог износа тих накнада", рекла је Голићева.
Она је додала да је Законом предвиђено и да јединице локалне самоуправе могу донијети посебне одлуке о субвенцијама трошкова легализације за бесправне индивидуалне стамбене и индивидуалне стамбено-пословне објекте бруто грађевинске површине мање од 400 метара квадратних, чији инвеститори спадају у социјалне категорије.
Голићева је појаснила да се ова одредба односи на лица која се налазе у стању социјалне потребе, а која су примаоци новчане помоћи у складу са прописима о социјалној заштити, породице погинулих бораца, ратне војне инвалиде, цивилна лица са инвалидитетом која су зависна од помоћи и његе другог лица, борце, избјеглице, расељена лица или повратнике, те жене жртве рата.
Она је закључила да се бесправном градњом наноси ненадокнадива штета локалној заједници због трајно или привремено изгубљене могућности просторног уређења и развоја, али и штета самим инвеститорима, нарочито за оне објекте за које неће бити могуће извршити трајну урбану интеграцију бесправних објеката у простору.