Пуповац: Није извјесно да ће Хрватска казнити своје злочинце
"Тиме се озбиљно смањују шансе за њено скоро суочавање с властитим ратним путем и ратним политикама, као и шансе за промјену ратне реторике, а тиме и за помирење у правди и одговорности", рекао је Пуповац на комеморативној сједници у Загребу, посвећеној жртвама акције "Олуја".
Из СНВ-а је саопштено да од 1991. до данас, упркос повратку одређеног броја избјеглих и пристиглим досељеницима, Хрватска има готово пола милиона становника мање, од тога око 400.000 својих становника српске националности.
"Свијест о тој чињеници, а да о савјести не говоримо, у друштву не постоји ни данас, па се избјегли не спомињу ни у јеку међусобних оптужби за то ко је крив за `исељавање Хрватске`. Они се не рачунају као демографски губитак, баш као што се њихови крајеви не третирају као крајеви истинске државне бриге. О њима се данас више води рачуна као о граничном, безбједносном питању него као о развојном питању", навео је Пуповац.
Он је истакао да референдумске кампање, попут не тако давне антићириличне, које се у различитим облицима воде против припадника националних мањина, посебно против српске мањине, не само да не доприносе јачању духа мира него јачају стигматизацију и нетолеранцију, карактеристичне за дух рата.
Пуповац је оцијенио да је присуство усташке идеологије, а посебно манифестовање у вријеме страдања Срба током Другог свјетског рата и страдања у рату 90-их, продубљују осјећаје искључивања и повријеђивања, те изазивају дубоке осјећаје неспокоја.
"Изузетно је тешко, а понекад и немогуће, на миру се сјећати страдања у атмосфери и уз поруке које обнављају старе и стварају нове страхове", рекао је Пуповац.
Он је додао да 23 године након рата очекује да хрватско-српски ратови из 20. вијека уступе мјесто "мирнодипској, неманипулативној и дијалошкој култури мира".
Пуповац је истакао да очекује да се изграђује култура мира у којој неће бити мјеста ни за коју идеологију или политику која је довела до страдања и злочина.
"Посебно то очекујемо од Хрватске и Србије, њихових државних политика јер наставак ратних и манипулативних политика сјећања штети и Хрватима и Србима, а вријеђа све оне који истински саосјећају са сваким страдалником, сваком жртвом и њиховим потребама за миром", поручио је Пуповац.
Он је оцијенио да су разорне посљедице рата у многим крајевима на различите начине још видљиве - у физичком стању многих насеља, демографској слици многих крајева и уништеној економији готово цијелог ратом захваћеног подручја.
"Дух рата готово никако не уступа мјесто духу мира у јавним и приватним односима у нашој земљи и њеним односима с другим земљама. Не можемо се не запитати која је корист од одржавања таквог стања? Како то да се не види штета коју оно производи у међуетничким, унутарполитичким и међудржавним односима", упитао је Пуповац.
Комеморативној сједници присуствовали су и Његово високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфирије, представници Амбасаде Србије у Хрватској, с амбасадором Миром Николић на челу, представници организација и институција Срба у Хрватској, вијећници и сарадници СНВ-а.
У хрватској војно-полицијској акцији "Олуја", према подацима српског Комесаријата за избјеглице, протјерано је 250.000 крајишких Срба, 1.856 је убијено, а 836 воде се као нестали.
Та акција почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручја Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, односно на Републику Српску Крајину.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избјеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију.
Акција "Олуја" је највеће и једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше Југославије током деведесетих година прошлог вијека.