Ускоро састанак бивших република СФРЈ: Хрвати од ЈНА траже 10 млрд. евра
Најдаље се отишло у подјели дипломатско-конзуларне имовине, односно некретнина у којима су биле смјештене амбасаде бивше државе, док је по свим другим ставкама насљедства – од злата и финансија, преко архивске грађе, до приватног и заједничког власништва – подјела једва макла с мјеста.
Међутим, званична Србија је ових је дана, како јавља Алџазира, упутила позив представницима свих држава насталих распадом бивше Југославије да се у септембру окупе на састанку Мјешовите комисије за сукцесију покретне и непокретне имовине бивше СФРЈ из Анекса А, преноси Слободна Далмација.
Потврди ли се та вијест истинитом, наводи тај хрватски лист, биће то први пут да се представници новонасталих држава састају тим поводом, а све је нарочито занимљиво у контексту чињенице да више од 80 одсто покретне и непокретне имовине бивше државе из Анекса А чини имовина бивше ЈНА.
Хрватска страна још није примила званични позив из Београда, али обавјештавање држава сукцесора преко Министарства спољних послова Србије наводно је управо у току.
Како наводе, Србија је из више аспеката логичан домаћин тог састанка: и због највише присвојене имовине бивше савезне војске, а и због чињенице да се архиви с њеним пописима налазе у Београду, на основу којих треба обавити процјену актуелне вриједности.
Саговорник из МОРХ-а, додуше, тврди да је хрватска страна одавно направила самосталне процјене крупних диобних ставки те имовине, и то на основу потанке реконструкције цјелокупног система бивше ЈНА, њених родова, некретнина, покретне имовине, оружја, оруђа и технике.
Биланс укупне њене вриједности креће се око 70 милијарди долара, од чега Хрватска за себе потражује више од 10 милијарди. Двије милијарде долара Хрватској дугује Црна Гора, а око осам милијарди Србија, наводи извор листа.
Извор: Слободна Далмација/Б92