Годишње 300 милиона КМ за борачку популацију
Он је истакао да од тог износа ресорно министарство на годишњем нивоу издваја 227 милиона, а средства издвајају и Министарство здравља и социјалне заштите Српске и Министарство просвјете и културе у дијелу који је у њиховој надлежности.
- Много тога смо урадили за борачку популацију. Измјене и допуне Закона о правима бораца су усвојене 2012. године и кроз њих смо обухватили људе који нису имали никаквих примања, кроз мјесечни борачки додатак. Годишњи борачки додатак је уведен 2007. године за прву и другу категорију, а мјесечни борачки додатак 2012. године од прве до пете борачке категорије - подсјећа Савановић у интервјуу за Срну.
Коментаришући захтјеве појединих борачких удружења за измјене и допуне Закона о правима бораца, Савановић истиче да је то добар закон, који је обухватио права породица погинулих бораца, ратних војних инвалида и демобилисаних бораца, мада постоје неке одредбе које треба мијењати.
Он је додао да није реално очекивати да ће се закон мијењати у овом сазиву Владе и Народне скупштине Републике Српске.
- То не значи да у новом сазиву парламента и Владе не треба приступити промјенама одређених чланова Закона, у оквиру постојећих буџетских средстава - напомиње Савановић и додаје да економија Српске још не може поднијети знатније повећање борачких основица, али да то не значи да то тога неће доћи у наредном периоду будући да је чињеница да економија у Српској расте.
Говорећи о стамбеном збрињавању борачких категорија, Савановић је рекао да је до сада стамбено збринуто 8.256 људи, од чега 3.342 кроз изградњу станова, те 4.914 кроз неповратне новчане помоћи у износу до 8.000 КМ.
- Остало нам је још да у наредним годинама стамбено збринемо оне људе који се из оправданих разлога нису пријавили крајем 2007. године за стамбени програм 2008-2018. године - појашњава Савановић.
Када је ријеч о Закону о раду, који се у Српској примјењује од почетка 2016. године, Савановић каже да је тај закон показао своју оправданост.
- То не значи да неће бити допуна и измјена овог закона на оним члановима који се у практичном смислу нису показали најбољим или који нису у својој прецизности доведени до краја - каже Савановић.
Он је подсјетио да је Влада, потписивањем меморандума са социјалним партнерима - Савезом синдиката и Унијом удружења послодаваца Републике Српске крајем 2017. године, договорила да дође до измјена и допуна неких чланова Закона о раду.
- Формирали смо радне групе и обавили јавну расправу по питању Закона о раду и то сада анализирамо, сумирамо и то ће питање бити приоритет новог сазива Народне скупштине и нове Владе Републике Српске - каже Савановић.
Он напомиње да је потписаним меморандумом између Владе и социјалних партнера предвиђено да мора постојати консензус за измјене и допуне одређених чланова Закона о раду.
- Не сумњам да ће тога бити, јер је интерес свих - Владе Републике Српске, Савеза синдиката и Уније удружења послодаваца да имамо што бољи закон у практичном смислу - истиче Савановић.
Што се тиче доношења општег колективног уговора у Републици Српској, Савановић је изразио очекивање да ће ово питање бити ријешено у нареденом периоду, подсјетивши да постоје неразумијевања између социјалних партнера - синдиката и послодаваца.
- То је остало "отворено" кад је у питању реални сектор и морамо брзо реаговати да заштитимо раднике у том сектору, јер има послодаваца који злоупотребљавају непостојање општег колективног уговора - наглашава Савановић.
Говорећи о пензионерској популацији у Српској, Савановић је подсјетио да је Влада 2016. године донијела нимало лаку и храбру одлуку о тезорском начину исплате пензија, иако је била свјесна чињенице да ће то нарочито у првим мјесецима додатно оптеретити буџет Републике.
- Данас имамо стабилну ситуацију у вези са исплатом пензија. Десетог у мјесецу почиње исплата за претходни мјесец и завршава се до двадесетог у мјесецу са исплатама пензија које су изван Републике Српске - истакао је Савановић.
Он је напоменуо да је у периоду од 2013. године у Српској пензија повећана готово 20 одсто.
- То је највеће повећање пензија у окружењу - истиче министар и додаје да је реално очекивати да Влада Српске до краја године донесе и одлуку о једнократној помоћи пензионерима са најмањим пензијама.
Што се тиче акционих програма запошљавања у Републици, што је први пут уведено 2007. године, Савановић каже да је овогодишњим акционим планом предвиђено да 5.150 људи добије посао.
Он је подсјетио да су приоритет у овим акционим плановима демобилисани борци, породице погинулих, ратни војни инвалиди, те реални сектор.
- Укупно од 2011. до 2018. године имамо око 28.000 људи запослених кроз акционе планове, а за ове намјене је из буџета Српске издвојено око 100 милиона КМ - рекао је Савановић.
Он је додао да је овогодишњим акционим планом запошљавања предвиђено и да 1.210 младих људи одради приправнички стаж, од чега 210 људи из категорије породица погинулих, за шта је из буџета на располагању шест милиона КМ.
Према његовим ријечима, у Републици Српској је незапослено 1.032 дјеце погинулих бораца, од чега ће око 700 дјеце бити запослено у наредне двије године.
Такође, наводи Савановић, у овој години Влада Српске издвојила је у реални сектор око 5,5 милиона КМ за послодавце који су плаћали порезе и доприносе новопримљеним радницима.
- Такође, подигли смо кредит код Свјетске банке који би ускоро требало да буде оперативан, и сваке године ће по том основу по 10 милиона КМ бити убацивано у компоненте запошљавања у реални сектор Српске. То подразумијева отварање нових радних мјеста, запошљавање младих људи и јачање економије Републике - каже Савановић.