"Правда за Давида": Потрага за истином или борба за изборе?!
Некадашња пажња за очување парка, готово иста иконографија, исти људи и исти играчи у позадини и данас. То је поента пројекта "Правда за Давида" данас.
У почетку је изледало да се тражи истина о страдању 21-огодишњег Давида, емпатија је окупила људе око оца Давора. Направила групу око Давидових пријатеља.
А онда је политика умијешала прсте. Понудили су се сами, а послије опирања бројних појединаца у групи, брзо је прихваћена палица опозиције, која чак диктира рад Групе.
Подобни медији, дио невладиног сектора и тзв. независни аналитичари дају подршку. На самом почетку кампање, емитује се емисија која угошћава само Давора и чланове групе. Једна је најважнија - Данијела Ратешић. И већ на старту изговара кључне ријечи о случајном окупљању.
Истина је апсолутно другачија, а случајности не постоје. Данијела је жена која избацује људе из групе, води политику на друштвеним мрежама и држи моралне говоре. Агресивност добија своју додатну димензију, па вријеђа јавно све који чак и питања постављају, попут наше новинарке Драге Грубић.
Због ње првобитна група не постоји. Они који су били против уплива политике, напустили су групу. Многи су главу окренули након напада на генерала ВРС Новицу Симића.
"Док је Давор као момак узео пушку, бранио и стварао ту исту Републику Српску, за коју га данас оптужују да је урушава, док је био рањен и једва живу главу извукао, отац Данијелов је био генерал у дубокој позадини у Бијељини, одакле је младе момке као што је Давор слао на прву линију фронта, гдје су остајали без дијелова тијела, а често и без главе. Данијелова мајка је радила у санитетском батаљону, узимала новац и ослобађала од војне обавезе ратне профитере и оне који су имали новац да плате да не иду на фронт. Што каже наш народ, не пада ивер далеко од кладе", речено је тада.
Уз њу је Владан Малешевић, некадашњи кандидат на изборима минорне странке данашњег СДС-овог кандидата Небојше Вукановића. Двојцу из Парка се на Тргу придружује још чланова - Озрен Пердув и Софија Грмуша. Ова посљедња је и један од администратора фб групе. Дакле, врх групе се јако добро познавао. Када се увезао и нашао мјесто, промијенили су се и циљеви.
Групу већ нагриза сумња, прије свега у трошење новца. Отворено се прича о нестанку хиљада и хиљада марака, хумано уплаћених за борбу Драгичевића.
Прању новца кроз поједине НВО. А новца није мало. Стизао је за хумане сврхе. Како се трошио, биће још ријечи. Од 12 првобитних тзв. Величанствених, данас их је само троје. За све је крив РТРС, бар према садашњим члановима.
Праве се поређења институција Републике Српске са фашизмом, без по муке. А то што се свако ко другачије мисли или има неке сумње на Тргу из ноћи у ноћ назива убицом или саучесником, ни ријечи.
У међувремену, унитаризам и једна и једина БиХ – као да на мала врата улазе у уши оних који долазе на Трг. Контакти и подршка бошњачких организација, и то оних екстремних постају све видљивији. И у БиХ, а нарочито оних изван БиХ. О томе више наредних дана.