Хоће ли Македонци прихватити нови назив државе?

Кампања за судбоносни референдум у Македонији је завршена, али је велико питање колико је заиста простора остављено Македонцима да о својој судбини одлучују. Држава је протеклих седмица била полигон за западне дипломате који су савјетовали грађане да име и идентитет и нису толико важни колико њихова будућност. Премијер Македоније Зоран Заев позвао је на подршку, а предсједник Ђорђо Иванов на бојкот референдума.

- У недјељу ће ваш глас одредити правац у којем ће кренути Македонија. Одлучују они који гласају. Ако је огромна већина за, трајно ћемо трасирати наш пут ка НАТО и ЕУ. Сада је вријеме за одлуке. Хајде да будемо јединствени, као што смо ту урадили прије 27 година - рекао је Заев.

ИзјавИванов је рекао да је као грађанин донио одлуку да неће гласати.

- Увјерен сам да ћете ви наши суграђани, такође донијети ту мудру одлуку - истакао је он.

Питање "Да ли сте за улазак у ЕУ и НАТО уз промјену имена?", јесте трик питање, али с обзиром да знамо да је огромна већина грађана против промјене имена а за улазак у ЕУ, то је цијена која се мора платити, каже македонски аналитичар Петар Арсовски. Грађани који се противе промјени имена, референдум ће бојкотовати, тако да није питање да ли ће већина бити за, него да ли ће се прећи цензус.

- На то питање нико не може одговорити, иако последње анкете показују да се број оних који ће изаћи на референдум повећава, тако да можемо очекивати да дођемо близу тог цензуса или да га чак надмашимо. То је сад тешко прогнозирати. Међутим, цијечи овај регион је уморан од статуса кво, тако да влада једна атмосфера међу грађанима да желе да једну промјену - каже Арсовски.

Запад и НАТО су Макеоднију ставили под свој утицај још када су срушили владу Николе Груевског и ту се одавно ништа не може урадити, кажу аналитичари. Питање је шта ће бити са земљама регије које су преостале.

- Улазак Македоније у НАТО представља посљедњи талас уласка у Алијансу, гдје суштински остају Србија и БиХ као земље које нису чланице. Србија много теже иде тим путем и питање да ли ће икада доћи до тога, док ће БиХ трпити велике притиске - истиче аналитичар Деспот Ковачевић.

Референдум ипак није крај, јер није обавезујући. За промјену Устава потребна је двотрећинска већина за коју је владајућој коалцији потребно још 12 гласова, али уколико референдум успије, очекује се да ће притисак на њих бити превелик и да ће прихватити вољу грађана.