ГАЛУПОВО ИСТРАЖИВАЊЕ-ПОДРШКА ЗА ОТЦЈЕПЉЕЊЕ РС 88 ОДСТО

"Главне импресије из Балкан монитор истраживања су да Република Српска показује тенденцију даљњег формирања, грађани имају нешто више повјерења у политичке партије и не треба се бојати ратних сукоба у БиХ", изјавио је дописнику Срне из Брисела Роберт Манчин, директор Галуповог института. Међу испитаницима у Федерацији Бошњаци су 80 одсто против и 13 одсто за отцјепљење РС, док су Хрвати 63 одсто против и 27 за. Одговарајући на питање о подјели Федерација на бошњачки и хрватски дио, 25 одсто испитаника у Федерацији је подржало подјелу, док је против ње 73 одсто грађана. Подршка за цијепање Федерације је међу Бошњацима 12 одсто, против је 86 одсто испитаних, међу Хрватима је 43 одсто грађана за цијепање Федерације а 56 одсто против, док је међу Србима за цијепање Федерације 61 одсто испитаних, а 33 одсто су против. У Српској је 63 одсто грађана за подјелу Федерације на бошњачки и хрватски дио, док је 31 одсто испитаних против те подјеле. Проценат оних који мисле да власти у њиховом ентитету лоше обављају свој посао у Федерацији је 55 одсто, а у РС 16 одсто. "У цијелој БиХ грађани исказују нешто више повјерења у политичке партије које их репрезентују, али највише позитивних одговора је у РС", рекао је Манчин Срни. Према његовим ријечима, тенденција даљњег формирања РС види се из одговора на питање "Да ли проглашење самосталности Косова има утицаја на будућност БиХ", гдје је 60 одсто Хрвата и Бошњака одговорило да нема, али је у РС 60 одсто одговора било позитивно. "Закључили смо да грађани РС сматрају да је независност Косова за њих добар преседан", рекао је Манчин. На питање да ли БиХ треба нови устав, 73 одсто испитаних у Федерацији је одговорило позитивно, а број позитивних одговора у РС је 43 одсто. У Федерацији 22 одсто грађана сматра да није потребан нови устав, а у РС 41 одсто. На питање шта би највише вољели у новом уставу 44 одсто Бошњака је одговорило "да се државна власт организује по ЕУ регулативама", 20 одсто њих жељело би "државну власт на неентичким принципима", девет одсто да се учврсти постојећа власт ентитета, три одсто да се учврсти власт конституивних народа, а велики проценат од 23 одсто испитаника одговорило је да не зна шта би преферисали у новом уставу. Међу Хрватима, 44 грађана жели да се власт организује према ЕУ регулативама, 22 одсто да се учврсти власт конституивних народа, само три одсто заинтересовано је за учвршћење ентитета, а 27 одсто не зна шта жели оид новог устава. Међу Србима велик проценат од 39 одсто испитаних "не зна" шта би највише вољели у новом уставу, али 35 одсто жели учвршћење власти ентитета, док 11 одсто жели учвршћење три конституивна народа, а шест одсто учвршћење власти на на неетничком принципу. Готово двије трећине грађана у РС и Федерацији слажу се са тим да се примијени одлука Суда у Страсбуру у случају Сејдић и Финци. Манчин је као врло важно из овог истраживања издвојио да веома високи проценат грађана оба ентитета не сматра да ће у наредних пет година бити рата у региону.