latinica  ћирилица
29/10/2018 |  16:14 ⇒ 30/10/2018 | 12:08 | Аутор: klix.ba

Цвијановић: У Савјету министара треба да буду људи који знају шта је сарадња (ФОТО)

Новоизабрана предсједница Републике Српске и актуелна премијерка Жељка Цвијановић у интервјуу за Klix.ba отворено је говорила о формирању власти у БиХ, именовању новог мандатара за састав Владе Републике Српске, односима са СДС-ом, положају Бошњака и Хрвата, али и о "босанском језику" у Републици Српској.

Интервју преносимо у цијелости:

На овогодишњим изборима освојили сте највише гласова у утрци за предсједницу Републике Српске. Који ће бити ваши први потези након преузимања дужности?

Приоритет је формирање извршне власти, како би Влада у најкраћем року преузела обавезе према грађанима и корисницима буџета. Започет је читав низ пројеката о којима треба водити рачуна. Са социјалним партнерима су договорене одређене активности за 2019. годину и треба осигурати њихову реализацију. Влада ће сада наслиједити добру финансијску ситуацију тако да ће почети свој мандат у неупоредиво лакшим околностима него што је то био случај с владом коју сам ја водила. Јачање институција и њихов јединствен наступ остаје трајни приоритет, али је, свакако, неопходно што прије изабрати нову Владу Републике Српске.

Предсједник СНСД-а Милорад Додик недавно је изјавио како ће остати истрајан у томе да на мјесто премијера Републике Сроске  буде именован кадар СНСД-а. С обзиром на то да ћете Ви именовати мандатара за састав Владе Републике Српске, може ли се говорити о потенцијалним именима која имате намјеру узети у разматрање?

Не би било коректно говорити о потенцијалним именима прије него што почну консултације. Али, то мора бити неко ко има изграђен однос према политичким и економско-социјалним изазовима с којим се суочава друштво. План је да нова Влада Српске буде изабрана до краја године, тако да ће и име мандатара бити ускоро познато. Од владе зависи успјешност политике владајућег блока и зато је важно да на кључним позицијама буду људи који знају да одлуке које они доносе не изазивају посљедице које трају дан или два, већ много дуже.

Опозиционе политичке странке одбиле су ваш и позив предсједника Републике Српска да дођу на разговор о актуелној политичкој ситуацији у Републици Српској. Како бисте оцијенили овакво поступање опозиције и колику би корист од јединственог наступа политичких странака из Републике Српске имали грађани?

Мислим да тај недолазак показује њихову политичку незрелост и да су у опозиционом СДС-у и отворени сви ови процеси управо због њиховог политичког лутања. Јединствени наступ на нивоу БиХ је добар за Републику Српску, без обзира на то да ли је он формализован кроз неку коалицију или је ствар одговорног приступа свих политичких субјеката. Важно је да се ставови представника из Републике Српске на нивоу БиХ усаглашавају и с институцијама Српске, а не да се ниво БиХ понаша изолационистички или да глуми како је надређен Републици Српској, како је то био случај у претходне четири године.

Понуда да се наступи јединствено је дата, а да ли ће опозиционари остати заробљени у свом тијесном оквиру или ће из њега изаћи, то не знам. Али знам да без сарадње свих нивоа власти нема ни успјеха. Многи странци овдје промовишу неку рецептуру за тобоже успјешну државу, а у пракси убијају сваку шансу за договор. Мислим да они тренутно више одлучују о том јединственом наступу него партије којима је та понуда упућена.

С обзиром на то да је Милорад Додик изабран за члана Предсједништва БиХ извјесно је како ће СНСД чинити власт на нивоу БиХ. У овом мандату позиција предсједавајућег Савјета министара БиХ требала би припасти функционеру из реда српског народа. Постоје ли назнаке ко би могао бити предложен на ову позицију?

Кад дође на ред формирање власти на нивоу БиХ и то ће се знати. Слично претходном одговору, и у Вијећу министара треба да сједе људи који разумију ријеч "сарадња", а не они који ће обећавати чуда којих смо се наслушали, а онда сву енергију трошити на обрачуне с осталим нивоима власти.

Тамо су поједини министри свако мало на конференцијама за медије саопштавали своје политичке ставове, а никада од њих нисмо чули ниједну смислену ријеч о некој активности коју су као министри провели. Испада да је према концепту овог одлазећег Вијећа министара било важније да министри воде политичке ратове с политичким неистомишљеницима у Републици Српској него да раде свој посао. Докле је БиХ стигла, види се, а ко је одговоран што је тако састављена власт на нивоу БиХ, зна се.

Жељка Цвијановић (Фото: РТРС)

Страхује ли СНСД од тога да ће се ове године поновити сценарио из 2014. године, односно да ће политичке странке из ФБиХ за коалиционе партнере на нивоу БиХ изабрати представнике СДС-а? Како се намјеравате поставити у том случају? Постоје ли икакве назнаке формирања власти без СДА?

Тај егзибиционизам је испоставио своју цијену јер се никакав помак није десио на нивоу БиХ. Тада су уведени "споредни играчи" који нису добили највећу подршку на изборима, а да је коштао и оне који су тако уведени, показују резултати и ових избора. Сви помаци који су остварени у два ентитета остварени су у условима опструкције с нивоа БиХ и све се свело само на то да су они "глумили државнике", а посао којим је требало да се баве остао је неизвршен. Ми се не бавимо тиме која бошњачка партија ће чинити власт на нивоу БиХ, нас интересује капацитиет који тамо уносимо у име Српске и начин на који ћемо координирати активности, јер се формула према којој на различитим новима власти сједе различите политичке структуре показала као потпуни фијаско.

У вашем мандату предсједнице Владе Републике Српске знатно су унапријеђени односи између ентитетских влада. Колико је важна међусобна сарадња ентитета и у којем правцу се та сарадња, приоритетно, треба развијати?

Та сарадња је изузетно важна и задовољна сам што је управо за вријеме мог премијерског мандата ојачана та веза између ентитетских влада. То би било и успјешније да често нисмо били лимитирани постојањем управо тих различитих политичких структура на нивоу Републике Српске и БиХ, али и честим нескладом између бошњачких и хрватских политичких снага у ФБиХ. Ипак, задовољна сам што смо успоставили једну конкретнију комуникацију и сарадњу између двије ентитетске владе, а у будућности је потребно и даље усклађивати прописе и пословни амбијент и проводити координиране реформе.

Како бисте оцијенили положај Бошњака и Хрвата у Републици Српској, али и положај Срба у Федерацији БиХ? Можемо ли очекивати да ће напокон у овом мандату бити ријешени проблеми који тиште Бошњаке и Хрвате у Републици Српској, као и Србе у ФБиХ?

Не вјерујем да ће се сваки проблем ријешити, али вјерујем да се може радити на рјешавању сваког проблема, ако смо сви искрени и једнако опредијељени. И за то нам је потребна чвршћа веза између ентитетских влада, али и коректан однос с онима који чине власт на нивоу БиХ. Колико год сам оптимистична да се на дневном или животном плану може много тога урадити, мање сам оптимистична кад дођемо на терен избора, представљања или заштите да сваки народ бира свог представника.

Жељка Цвијановић (Фото: РТРС)

Доста се спекулише о односима СНСД-а и ДНС-а. Ви сте недавно извршили измјене у Влади Републике Српске. Постоје ли одређени проблеми у владајућој коалицији и да ли сте генерално задовољни радом министара из реда СНСД-а, односно можемо ли очекивати нове смјене?

Не постоје проблеми у функционисању коалиције и она ће наставити трајати и у наредном периоду. Добро је да се неке ствари разјасне управо због тог будућег периода. Генерално сам задовољна радом министара, мада знам да у односу на постигнуто појединачни доприноси нису били исти.

Већ извјесно вријеме се Бошњаци у Републици Српској жале због немогућности називања матерњег језика "босанским језиком". Има ли назнака да би овај проблем који затеже односе Бошњака и Срба у Републици Српској у мандату 2018.-2022. могао бити ријешен?

Што се тиче матерњег језика, у Републици Српској се називи користе у складу с уставним одређењима. Напомињем да у више од 20 школа у Републици Српској  ученици бошњачке националности већ годинама изучавају националну групу предмета и за њих користе уџбенике из ФБиХ, односно раде по програму неког од кантона, а тиме и за матерњи језик. За ово право се многи још боре у ФБиХ, кад је ријеч о дјеци српске националности. Феномен "двије школе под једним кровом" постоји у ФБиХ, а не у Српској, а то нам говори да још много тога треба урадити на пољу уклањања сегрегације у образовном процесу.