Вијек од ослобођења Сарајева

Када је 6. новембра 1918. године, обалом Миљацке промарширала Друга армија Војске Краљевине Србије под командом Степе Степановића, дочекана је као ослободилачка, као вјесник слободе за православце, католике, муслимане након вјекова туђег јарма, каже  Александра Костовић, историчар из Источног Сарајева. 

- Након што су нове власти то тражиле да српска војска уђе у БиХ, она улази без борби. За разлику од 1914. када након побједа на Церу и Колубари стиже пред Сарајево, овај пут долази без борби и улази у град, дочекана са једним одушевљењем, како становништва тако и водећих личности тог времена - прича Костовић. 
 
Сачувани су говори у којима српски првак Василије Грђић као и први предсједник Народне владе у Сарајеву Атанасије Шола с поетским жаром изражавају усхићење због доласка српских трупа. Посебно се издваја добродошлица тадашњег реиса Џемалудина Чаушевића који српску армију назива "јуначком војском неумрлих заслуга".

- Драга браћо јунаци! Ја вас увјеравам да ће муслимани БиХ знати увијек достојно цијенити братске заслуге и очувати у успомени овај сусрет након бурних стољећа - рекао је тада Чаушевић, реис улема ИЗ у БиХ. 

Вијек послије, власт у Сарајеву о уласку војске Краљевине Србије говори као о преврату и успостављању "српске власти" којом је почео прогон муслимана. Нема ни помена славног војводе Степе Степановића и жртава које је српски народ поднио за ослобађање од туђинаца.

Од 1919. до посљедњег рата, с прекидом током њемачке окупације у Другом свјетском рату, сарајевска улица носила је назив "Обала војводе Степе Степановића", команданта српске војске која је ослободила Сарајево. Српски војвода данас је уступио мјесто Кулину бану.

Као што се свјесно прећуткује свечани дочек српских трупа у Сарајеву, тако се занемарује историјска истина да је БиХ у јесен 1918, након слома Аустроугарске, била на ивици уједињења са Краљевином Србијом.

- 42 од укупно 54 среза у БиХ проглашавају директно уједињење са Србијом, не питајући уопште за мишљење Народну владу у Сарајеву. Срез Фоча 3. децембра проглашава уједиње са Србијом. Житомислић, Јабланица... бањалучко вијеће је такође прогласило уједињење са Србијом -истиче Драга Мастиловић, историчар из Источног Сарајева. 

Ипак, умјесто уједињења са матицом, српски политичари из БиХ прихватају магловиту идеју југословенства, што ће се касније показати као мајка свих грешака, плаћена милионама жртава, губитком територије и националне свијести. У супротном, данас би војвода Степа Степановић и даље имао своју улицу у Сарајеву.