Крешић: Oктобар рекордан, ушло 5.000 илегалних миграната
Крешић је рекао за Срну да, према његовим процјенама, у земљи тренутно борави 5.000 мираната, међу којима су и они који су смјештени у прихватним центрима широм БиХ.
Према његовим ријечима, БиХ свакодневно напусти један дио миграната, али није познат тачан број.
"Од 22.000 илегалних миграната, њих између 15.000 и 17.000 одавно је напустило БиХ и преко Хрватске ушло у земље ЕУ", навео је Крешић.
Он каже да Хрватска свакодневно открије дио миграната током покушаја илегалног преласка границе, дио у дубини своје територије, док дио прође, а да не буде откривен.
Крешић је нагласио да Хрватска тренутно ради добар посао за ЕУ, али да је веома тешко било коју границу имати херметички затворену.
Коментаришући писање аустријског листа "Кроне цајтунг" који се позива на податке МУП-а Аустрије да је 20.000 наоружаних илегалних миграната спремно да насилно покуша ући из БиХ у Хрватску, Крешић каже да је тај број "пренадуван" и да не очекује током ове године стварање критичне масе која би тако нешто покушала.
Он је напоменуо да БиХ и Хрватска не би толерисале било какво насилно понашање или насилни покушај преласка граница.
"Ја сам раније упозоравао на могући сценарио окупљања до хиљаду људи који ће покушати да насилно пређу границу. Имали смо средином ове године покушај насилног преласка границе 200 до 300 илегалних миграната, као и прије неколико седмица, али су заустављени у оба наврата", подсјетио је Крешић.
Крешић вјерује да број миграната неће бити смањен у неко догледно вријеме и да ће рута остати активна цијелу зиму, а на прољеће се, у зависности од онога шта буде урађено у тих неколико мјесеци на глобалном плану, може очекивати да рута кроз БиХ постане још масовнија.
Он је нагласио да је неопходно да се БиХ фокусира на безбједност и спровођење закона, прије свега закона о странцима и азилу, што је, како је навео, једно од рјешења када је ријеч о илегалним миграцијама.
Крешић сматра да се мигрантском кризом у доброј мјери управља изван система, посредством међународних организација и невладиног сектора, све вријеме стављајући у фокус хумани дио, те да конфузију на неки начин ствара и ЕУ, која подржава и финансијски помаже тај хумани дио, док је безбједносни аспект остављен по страни због из бројних ра.