Вијек од оснивања краљевине СХС
Чин уједињења потписан је у кући Крсмановића у Београду 1. децембра 1918. године.
Приватна кућа изабрана је за овај свечани чин јер су све остале репрезентативне зграде биле оштећене у рату који је у Србији трајао више од четири године и који је однио трећину њеног становништва.
Конкретни договор о уједињењу Јужних Словена постигнут је на Крфу, гдје је 1917. донесена Крфска декларација.
Краљевина Србије је почетком Првог свјетског рата као ратне циљеве дефинисала ослобођење земље, те ослобођење и уједињење, како се тада говорило, неослобођене јужнословенске браће.
Дефиниција југословенског програма српске владе требало је да буде изграђена на тези о етнички јединственом јужнословенском народу.
Силе Антанте нису одобравале ратне циљеве Краљевине Србије, сматрајући да преамбициозни и нереални.
Југословенски одбор формиран је 1915. године, а чинили су га истакнути Срби, Хрвати и Словенци са простора тадашње Аустро-Угарске опредијељени за стварање нове заједнице Јужних Словена.
Конкретни преговори о уједињењу у будућу државу постигнути су на грчком острву Крф, гдје је 20. јула 1917. донесена Крфска декларација, а у Женеви 9. новембра 1918. године такозвани Женевски споразум. Скупу у Женеви су присуствовали представници Краљевине Србије, Народног вијећа из Загреба и Југословенског одбора са централом у Лондону.
У јеку распада Аустроугарске под вођством челника и присталица Југословенског одбора у Загребу је проглашена Држава Словенаца, Хрвата и Срба, као земља Јужних Словена дотадашње Аустроугарске.
Пошто је у Новом Саду Велика народна скупштина претходно 25. новембра 1918. године донијела одлуку о присаједињењу Краљевини Србији, а дан раније 24. новембра и Скупштина Срема у Руми, у нову заједничку државу образовану 1. децембра 1918. године, Војводина је ступила као саставни дио Србије.
Такође, крајем новембра Подгоричка скупштина донијела је одлуку о уједињењу Црне Горе и Србије.
Тако је 1. децембра 1918. године регент Александар Карађорђевић у палати Крсмановић, на Теразијама у Београду, прогласио стварање нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Године 1929. земљу је краљ Александар преименовао у Краљевину Југославију, што је само био досљедни наставак изворне концепције с којом је 1918. године и образована заједничка држава, и што је такође било унесено у Устав из 1921. године, познат као "Видовдански" - концепције интегралног југословенства, односно увјерења да је ријеч о једном троименом народу.
Краљевина Југославија постојала је до Другог свјетског рата.