X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Лутер
01/12/2018 |  16:25 ⇒ 20:23 | Извор: РТРС

Сто година Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

На данашњи дан, прије 100 година, створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Након завршетка Првог свјетског рата, чин уједињења потписан је у Београду. Иако ове године Срби поносно обиљежавају вијек од завршетка Великог рата, на јубилеј формирања Краљевине СХС тешко је ставити одредницу, кажу историчари. Многе околности довеле су до уједињења, али и распада те државе. Како на те догађаје гледамо сто година послије?

1. децембар 1918. године један је од најзнаменитијих датума српског народа и свих јужних словена - тренутак стварања прве југословенске државе. Рођење краљевине Срба, Хрвата и Словенаца уобличено је жељом јужних Словена да живе заједно и тако се одупру притисцима великих сила. Међутим, сто година послије поставља се питање: како су је Срби видјели?

- За Србе је настанак југословенске државе истовремено и болно искуство и важи чињеница да су Срби дали највећи печат тој југословенској држави – практично је настала на темељима побједе српске војске у Првом светском рату и на темељима огромних жртава Срба из Првог светског рата - ријечи су историчара Боривоја Милошевића.

Идеја те и такве државе дубоко је у прошлости, гдје постоје докази о тежњи јужних Словена да живе заједно, кажу историчари. Кључни интереси јесу били културна и језичка блискост. Међутим, управо у факторима настанка крију се и фактори нестанка такве државе.

- За неке Југословене, та држава која је створена 1918. или касније 1945. требала је бити њихов трајни циљ или место на којем ће слободно живети и развијати се, а историја је показала да је за неке друге југословенске народе та прва или друга југословенска држава заправо била само једна пролазна етапа у њиховом политичком и националном развоју - додао је Милошевић.

Према многим теоретичарима, таква држава била је осуђена на неуспјех, јер југословенска нација никада није ни изграђена. Да у идеју југословенства нису сви вјеровали показала су посљедња дешавања. Усвојеном резолуцијом, Црна Гора је поништила одлуке Подгоричке скупштине из 1918. године о уједињењу, поручујући да није била њена легална институција.

- Чему се они то враћају? Хоће да се врате у аустроугарску окупацију? Мислим, њихови политички преци су радили на томе много, они су једина нација на свијету која је срушила маузолеј, односно задужбину-цркву свог оснивача – Петра Петровића Његоша - кажењ историчар Чедомир Антић.

Београдски Недељник пише да је Југославија била идеал, изгубљен у раскораку оних који су је замишљали и оних који су је стварали. Међутим, никако није створена из идеала, већ из нужде.

- Сто година и двије (праве) Југославије касније, од велике идеје заједничке јужнословенске државе, остварене у крви Великог рата, а изгореле у пламену шест братских буктиња, остала је само југоносталгија као уточиште разочараних и антијугословенство као сигурна одступница из које се црпи резервоар објашњења свих наших грешака и историјских усуда - истиче Вељко Миладиновић из "Недељника”.

Данас је у појединим хрватским и словеначким историографијама популарно да се о југословенској држави говори као о својеврсној тамници народа, кажу историчари, гдје је српски народ експлоатисао друге несрпске народе. Осим што таква тврдња нема историјско упориште, Словенија и Загреб вјешто заборављају какве су користи имале од некадашње југословенске државе, закључују историчари.