Ретроспектива неправде - Зашто правосуђе игнорише злочине над Србима?

Ратни симболи, покличи, скандирање и овације за, прво осумњичене, а онда, готово по правилу ослобођене кривице.

Такав је сценарио за српску јавност у процесима против команданата и високих припадника такозване Армије Републике БиХ.

Орић је само један примјер правосудне неправде.

27. априла ове године, више од 20 година након злочина, ухапшен је Атиф Дудаковић. Ратни генерал Армије РБиХ, командант Петог корпуса. Оптужен је за злочине почињене у јесен 1995. године на територији четири западнокрајишке општине, у којима је српско становништво, по систему спржене земље, дословно избрисано.

Предмет против Дудаковића и његових сабораца далеко је најобимнији пред бх. правосуђем, а медији га називају судским процесом деценије, али и приликом за поправни испит.

У предметима против главнокомандујућих такозване Армије БиХ пред бх. правосуђем виђени су и утицаји на свједоке, њихово нестајање и нелогично мијењање исказа, али и тенденциозна питања судија.

Због страха од сличног сценарија, тужилац је, крајем 2015.године, затражио притвор за Сакиба Махмуљина, генерала Армије БиХ, који се терети да није спријечио свирепо убиство 50 српских војника од стране припадника одреда Ел муџахид које је постројавао сам Изетбеговић, а који су дјеловали као дио Трећег корпуса Армије БиХ, на чијем челу је био управо Махмуљин, који је њихово учешће у нападу на Возућу потврдио и пред камерама.

Један од оснивача СДА, Шемсудин Мехмедовић, такође је осумњичен за злочине над Србима у Тешњу од 1992. до 1993, али и за довођење муџахедина. Због тога је 2013. ухапшен, али је пуштен на слободу. Предмет против њега никада није формиран.

Српске жртве правду нису дочекале ни од Међународног суда у Хагу. На три године и шест мјесеци затворске казне због злочина над око стотину Срба и Хрвата у Музичкој школи у Зеници, осуђен је Енвер Хаџихасановић, бивиши начелник главног штаба Армије.

Генерал Расим Делић, због нечовјечног поступања муџахедина који су били под његовом командом према Србима и Хрватима, осуђен је на три године затвора.

Након Хага, удар на суживот и помирење наставило је бх .правосуђе. 2015. године.

Тадашњи потпредсједник Федерције, Мирсад Кебо, Тужилаштву је доставио документе који наводно доказују умијешаност садашњег бошњачког члана Предсједништва БиХ Шефика Џаферовића у прикривање ратних злочина муџахедина над Србима на подручју Завидовића.

Одговор Тужилаштва – наредба о непровођењу истраге.

Још актуелни директор Обавјештајно- безбједносне агенције, Осман Мехмедагић Осмица, доводи се у везу са ратим злочином у сарајевској Добровољачкој улици.

Иако о томе постоје изјаве свједока, оптужница никада није подигнута.