Црна Гора: Синдикат тражи за 60 евра већи минималац

Упркос томе што је минимална зарада најмања у региону, и што су притисци на надлежне све већи да се њен износ повећа, Влада Црне Горе до сада није показала спремност да то учини. Посљедњи пут захтјев за повећање минималца покренули су посланици СДП-а, али премијер Душко Марковић није био оптимистичан, наводећи да би то могло да има негативне ефекте кроз пораст незапослености и сиве економије.

Представници црногорских синдикалних организација, сматрају да би минимална зарада требало да износи 50 одсто просјечне плате, која је тренутно 511 евра, а како су најавили, то ће бити једна од тачака дневног реда на састанку Социјалног савјета који ће се одржати у четвртак.

Према ријечима генералног секретара Савеза синдиката, Душка Зарубице, сви социјални партнери сложили су се да је повећање минималца неопходно. Како је казао, Социјални савјет предлаже износ минималне зараде, а Влада је та која одлучује.

Подсјећајући на недавну изјаву премијера Душка Марковића, да у наредној години неће бити новца за повећање минималне зараде, Зарубица је истакао да је то ствар Социјалног савјета.

- Због чега видимо успјех? Успјели смо да се договоримо са социјалним партнерима, хоћемо да вјерујемо у социјални дијалог и да га унаприједимо. Повећањем минималне зараде добијају сви социјални партнери - поручио је Зарубица.

Како је нагласио, велики број послодаваца легално уплаћује минималну зараду и доприносе, док остатак новца радник добија "на руке" .

- Свакоме је јасно колико би њено повећање бар донекле ублажило лош стандард запослених, смањило сиву економију и послодавцима омогућило здравију конкуренцију - сматра Зарубица.

Подсјетио је и да је минимална зарада посљедњи пут повећана прије пет година, док се у земљама из региона оне углавном усклађују једном годишње, наводећи и податак да минималац у Црној Гори износи 37 одсто од просјечне зараде, док се у региону тај проценат креће од од 47 до 53 одсто.

Да је минимална зарада мања у односу на оне у земљама из окружења, те да она не би требало да буде нижа од 50 одсто просјечне, истакао је и генерални секретар Уније слободних синдиката Црне Горе, Срђан Кековић, наводећи да њу тренутно прима готово 10.000 запослених.

- Дали смо подршку послодавцима да се одређени порези и доприноси умање. Није прихватљиво да се умањују доприноси за пензијско и инвалидско осигурање, јер би то био контраефекат. На питање повећања минималне зараде нико не може ставити тачку прије него што Социјални савјет каже хоће ли се нешто десити или неће, јер би то било прејудицирање околности - казао је Кековић.

Он сматра да нема већег интереса грађанина од тога да он мора да добије минимум плате колико му је довољно да може да преживи и да може да ради.

- Причамо о повећању од 60 евра, што је минимално повећање у односу на цијене услуга и робе у држави. Минимална потрошачка корпа износи 637 евра, у коју није урачуната рента за становање - оцијенио је Кековић.

Према прелиминарним подацима Монстата, вриједност минималне потрошачке корпе у новембру је износила 640 евра, што говори да за мјесечне трошкове четворочлане породице, које су рачунали статистичари, нису довољна ни три минималца.

Јавност је почетком године бурно реаговала на Монстатову потрошачку корпу, када је дошло до промјене у њеној структури. Наиме, како је за издатке за храну и безалкохолна пића предвиђено 261,3 евра мјесечно за четворочлану породицу, значи да су статистичари израчунали да је за три оброка по особи довољно два евра дневно.