У Загребу идентификовани посмртни остаци деветоро Срба
У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу идентификовани су Милан/ Илије/ Гњатовић, који је рођен 1920. године, из Билишана код Обровца, Пејо /Стојана/ Шевер, рођен 1956. године из Бунића, општина Кореница и Љубица /Ђуре /Кнежевић, рођена 1923. године, из Парчића крај Бенковца.
"Веритас" је навео и да су идентификовани посмртни остаци Петра /Стевана/ Генераловића, рођеног 1956. године, из Житнића крај Дрниша, Миле /Остоје/ Љиљак, рођене 1959. године из Великог Обљаја код Глине и Николе /Јанка / Цимеше, рођеног 1914. године, из Свинице код Војнића.
Идентификовани су посмртни остаци Зорке /Дмитра/ Марић, рођене 1955. године, из Брезовог Поља крај Глине, Милана /Боже/ Банића, рођеног 1954. године, из Мекињара у Кореници и Паве /Николе/ Марић-Јовановић, рођене 1910. године из Горње Обријежи код Пакраца.
Међу идентификованима су посмртни остаци хендикепиране четрдесетогодишње Зорке Марић која је, са још осам психичких болесника и особа са инвалидитетом, убијена 8. августа 1995. године у згради основне школе у Двору на Уни.
Жртве су првог дана злочиначке акције "Олуја", због безбједоносних разлога, пребачене из петрињске Психијатријске болнице и Дома пензионера у Двор, за који се вјеровало да је у том тренутку био најбезбједније мјесто у Републици Српској Крајини, подсјећа се у саопштењу.
Према "Веритасовим" истраживањима, пред наоружаним припадницима данског
контингента УНПРОФОР-а побили су их припадници специјалне извиђачко-диверзантске јединице Хрватске војске, којом је командовао Матија Ципрић.
О овом, једном од најстрашнијих злочина током ратова деведесетих година прошлог вијека у бившој Југославији, Данци Џорџ Ларсен и Каспер Ведсманд снимили су 2015. године документарни филм "15 минута - масакр у Двору", којим се такође имплицира да су тај злочин починили припадници хрватске војске.
"Иако истрагу воде и Србија и Хрватска, судски ни до данас није утврђено ко су починиоци овог гнусног злочина", наводи се у саопштењу.
Посмртни остаци Зорке Марић ексхумирани су међу 160 лешева из групне гробнице у Петрињи и она је прва идентификована од девет хендикепираних жртава из школе у Двору.
"Веритас" је навео да је Зоркина мајка Анка Марић /61/ погинула у септембру 1991. године од гелера гранате испаљене са хрватске стране на Дом пензионера у Петрињи, гдје је боравила од јуна те године и да њени посмртни остаци још нису пронађени.
Међу идентификованима су посмртни остаци осамдесетједногодишње Паве Јовановић коју су у октобри 1991. године на кућном прагу у селу Горња Обријеж убили припадници Збора народне гарде Хрватске, додаје се у саопштењу.
Њене посмртне остатке у њеном дворишту покопали су комшије Хрвати, одакле је на захтјев рођака ексхумирана у појединачној ексхумацији.
У посљедњих 18 година из заједничких, масовних и појединачних гробница, укључујући и ексхумације у организацији породица, на подручју Хрватске, БиХ и Србије, ексхумирано је укупно 1.600 српских жртава из Хрватске и некадашње Републике Српске Крајине, од којих су идентификовани посмртни остаци њих 1.182.
На "Веритасовом" списку несталих још се налази 1.773 лица српске националности који су нестали у периоду од 1991. до 1995. године на подручју Хрватске и некадашње Републике Српске Крајине.
Међу несталима је 1.279 цивила, од којих 493 жене, подсјећа се у саопштењу.
"Веритас" је навео да располаже поузданим подацима за још 232 регистрована гробна мјеста, у којима се налазе неидентификовани посмртни остаци страдалих Срба на том подручју и у истом периоду.