Раскринкавање политичко-обавјештајно-медијске хоботнице СДА

ИСПРОБАНИ МОДЕЛ

Процес дискредитације одвија се по добро осмишљеном и већ неколико пута испробаном моделу рушења свих оних који нису по вољи СДА.

Механизам је испробан први пут рушењем сада већ покојног бившег главног тузиоца Милорада Барашина и сад је на ред дошла Гордана Тадић јер њено именовање никако не одговара СДА која се већ јавно декларисала (по ко зна који пут) да на челу тужилаштва БИХ мора бити изабран Бошњак. И то не било који Бошњак него Бошњак који одговара СДА, а то је у овом слуцају Муниб Халиловић, тужилац Федералног тужилаштвс Федерације БиХ, који је већ дисциплински кажњаван јер у предметима ратних злочина, док је био у тужилаштву БиХ, није хтио да ради на предметима у којима су жртве били Срби и за којег је опште познато како је кадар СДА у правосудју.

Основни разлог због којег именовање Гордане Тадић, не одговара СДА је чињеница да је под њеним руководством у својству вд главног тужиоца дошло до значајног губљења утицаја ове странке на процесе у правосудју.

Наравно прича о изостанку резултата тужилаштва у борби против корупције је само маска, за коју СДА зна да ће бити прихватљива и јавности и “странцима“. Циљ СДА није ефикасно тужилаштво БиХ, него тужилаштво БиХ као ефикасан механизам за обрачун са политичким противницима, тужилаштво које је под чврстом контролом СДА и на линији остваривања њених политичких интереса, а то је могуце једино ако је на челу тужилаштва СДА кадар.

ИЗВОДЈЕЊЕ ОБАВЈЕШТАЈНО МЕДИЈСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ

А како то ради политичко-обавјештајно-медијска машинерија СДА, у којој је највише истурен управо Авдо Авдиц и портал Журнал-инфо.

Почиње са спином којим се од неког догадјаја скромне важности (типа фалсификовање дипломе која је по својој природи кривично дјело кантоналне надлежноси са не тако великим запријећеним казнама), којем се онда даје димензија великог скандала, а затим се прича у форми скандала мултиплицира у већини федералних медија који су под контролом СДА који одреда преузимају причу.

Затим се у причу укључују аналитичари, стручњаци, колумнисти блиски СДА, траже реакције странаца и позиве на одговорност. Скреће се пажња на некакву одговорност таргетиране личности, у овом случају вд главног тужиоца, која истини за вољу са догадјајем и нема неку везу али се ипак, путем спекулативних креирања непостојећих веза, свакодневно путем СДА медија оцрњује и дискредитује.

Затим се од доносилаца одлука тражи реакција, укључују стране амбасаде и ОХР, како би се на доносиоце одлука у овом случају ВСТВ остварио притисак под којим ће бити принудјени донијети одлуке које одговарају СДА.

Да је Авдо Авдић, садашњи новинар портала Журнал, директни извршилац налога СДА путем ОСЕ која га филује квази-подацима и задацима, дало се наслутити још од догадјаја са смјењивањем Покојног Милорада Барашина, бившег главног тужиоца, чији је суноврат започео управо са фамозним снимцима у друштву Слободана Тешића које му је сервирао гле чудо нико други до Авдо Авдић, тадашњи новинар Федералне Телевизије а сада новинар портала Журнал -инфо. Тад нико није постављао питање откуд Авди Авдићу некакви снимци главног тужиоца, а сви су знали да су снимци управо сачињени тајним праћењем главног туźиоца од стране ОСЕ.

ОТКУД ТАЈНИ СНИМЦИ ОСЕ АВДИ АВДИЋУ

Поставља се питање откуда ти снимци, на којима се истину говорећи, иако су медијски представкјени као неки страшни доказ, ништа није видјело сто би било инкриминирајућег карактера.

Ништа што би указивало да је тадашњи главни тужилац учинио било шта забрањено, сем сто је фотографисан у друштву те особе, што опет само по себи ништа не мора да говори. Но било како било, медијска машиберија коју предводи Авдо Авдиц а коју контролише СДА путем ОСЕ, приказала је те снимке као страшни јерес тадашњег главног тужиоцс Милорада Барашина због чега је инсистирала на његовој смјени.

Наравно главни медијски извршитељ у тој обавјештајно-медијској акцији скидања главног тужиоца био је управо Авдо Авдић. Наравно никад нико није приупитао Авду Авдића, откуд му снимци ОСЕ. Наравно да то у том времену нико није ни питао , јер је фокус врло смишљено стављен на “грешног “главног тузоца.

А истина је сасвим једноставна, неко вријеме прије тога из ОСЕ су исцурили и кроз Независне новине представљени спискови прислушкиваних бројева телефона разних политичара , бизнисмена и других јавних личности, за чије прислушкивање није било баш никаквог оправдања, сем политичке потребе СДА. То је СДА из њој знаних разлога на терет ставила Милораду Барашину , те донијела “пресуду “да се исти одстрани са позиције главног тужиоца Тужилаштва БиХ. Главни механизам који СДА стоји на располагању и који она обилато користи, пошто ОСА није полицијска агенција нити има икаква полицијска овлаштења , су медији које контролише и помочу њих ствара притисак на доносиоце одлука. А механизам функционише на следећи начин:

Главни медијски извршилац човјек који директно добија задатке од директора ОБА-е , у овом случају Авдо Авдиц, покреће причу тако што фабрикује тобож "скандалозну причу" . Тада причу са епитетом “скандал“ преузимају тобоź новине и телевизије од имена, као што је Ослободјење на челу са главном виолином уредницом Вилданом Селимбеговић.
Они тада настављају да "јашу" причу , анализирајуци је кроз колумне, тражечи реакције од доносиоца одлука, а онда се ту придружују сада већ многи федерални портали блиски СДА и понеки "про-СДА" портал у Републици Српској . Они то препознају и преузимају као актуелни политички талас на којем се очито “јаше“ и који треба слиједити.

Прича се даље развија на сљедећи начин, у талас се укључују разни политички и ини аналитичари, колумнисти блиски СДА који затим од мале приче праве велику драму, дају јој значај далеко од њеног стварног (углавном минорног), те на основу те сттане постављају питања кредибилитета институција. Затим сви ти медији у причу укљуцују стране амбасаде и то обично оне највазније и ОХР , од који се тражи мишљење и захтјева да учине нешто .Најваźније стране амбасаде и ОХР под притиском СДА политичке јавности, на коју су посебно сензибилни, онда одговарају да су на потезу домаће институције од којих очекују да правилно одреагују на проблем.

На тај начин СДА увлачи у своју политички причу страни фактор који таквим ставовима даје кредибилитет тим захтјевима а који у ствари потичу од неформалног центра моци у Сарајеву а то су СДА структуре које контролишу медијске извршиоце као што је Авдо Авдић и Вилдана Селимбеговић те их користе само као алат за остваривање циљева СДА какав год он у том тренутку био.

И тада у текстовима и прилозима око Милорада Барашина и сада у текстовима о дипломама , Авдо Авдић се позива код Барашина на “тајне снимке“ и “транскрипте прислушкиваних разговора“ а сада код Гордане Тадић без устезања говори ко с ким комуницира и колико, позивајући се на некакве листинге разговора, као да је то нешто нормално.

Постављају се два питања на која ће институције а и Авдо Авдић морати дати одговоре.

1. Одакле сад некакви листинзи на које се позива Авдо Авдић ако већ није било никакве истраге одобрене од стране тужилаштва.Прибављање листинга се сматра посебном истражном радњом и за њу није довокјна чак ни наредба тужиоца него је потребно судско одобрење а то је опет прихваћен стандард од стране европског Суда за људска права у Стразбуру.

2 . Друго питање је откуд ти листинзи (као и ранији снимци и транскрипти) Авди Авдићу? Одговор је само један и за њега човјек не мора бити сувише паметан.