Халилагић: Махмуљин је могао да смијени команданта одреда "Ел муџахедин"
Халилагић, који је током рата био на мјесту помоћника команданта Трећег корпуса за правна питања, као и предсједник Дисциплинског суда у овом корпусу, рекао је да је то "само његов хипотетички одговор", пошто сматра да Махмуљин није имао команду над одредом "Ел муџахедин".
Током унакрсног испитивања, тужилац Седин Идризовић показао је документ у коме је, између осталог, наведено да су команданти Трећег и Седмог корпуса надлежни и одговорни за понашање страних држављана у зони одговорности ова два корпуса.
Свједок је рекао да већи дио рата није знао да су "шур" и "емир" називи за команду, односно команданта одреда "Ел муџахедин", истичући да нико из тог одреда никада није долазио у одјељење за правне послове у команди Трећег корпуса, а ни на реферисања код команданта, бар када је он био присутан.
"Често сам био на реферисањима код команданта. На тим реферисањима, нисам сигуран, али мислим да никада нико није био из одреда `Ел муџахедин`, мада, некада је било и веома много људи", навео је Халилагић.
Он је додао да се не сјећа да је неко на тим састанцима команданту реферисао о случајевима повреде међународног ратног права.
Одговарајући на питања одбране, Халилагић је појаснио да је Дисциплински суд Трећег корпуса поступао по правилнику који је преузет из ЈНА, за који је рекао да је био тешко примјењив у ратним условима.
Халилагић је нагласио да су за повреду дисциплине биле прописане мјере које су ишле од опомене и укора па до стопирања напредовања у служби и одређивања мјера затвора у трајању до два мјесеца, што је била и најстрожа казна, коју Дисциплински суд овог корпуса, колико се сјећа, никада није изрекао.
Свједок је рекао да се тај суд бавио само дисциплинским прекршајима, а да је за кривична дјела био надлежан војни суд.
Оптужница терети Махмуљина да као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред "Ел муџахедин", није ништа предузео да спријечи злочин припадника тог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
Према оптужници, припадници одреда су од 11. до 29. септембра 1995. године убили 52 ратна заробљеника.
Наставак суђења заказан је за 23. јануар.