latinica  ћирилица
18/01/2019 |  18:48 ⇒ 20:12 | Аутор: РТРС

Ратна прошлост бањалучког муфтије Нусрета Абдибеговића

Уочи новогодишњих празника Сабор Исламске заједнице је за бањалучког муфтију именовао Нусрета Абдибеговића, бившег травничког муфтију. Прије неколико година медији су писали о његовох ратној прошлости, доводећи га у вези са одредом Ел муџахедин.

Рат га је "затекао" у меџлису травничком, на позицији имама. Годину касније сарајевска улема именује га за травничког муфтију. Но прије тога, Абдибеговић je дочекивао у Травнику ратнике џихада из азијских земаља, међу њима и сиријца Махмуда Абу Абдел Азиза - Барбаросу или Риђобрадог, који је у саставу 3. Корпуса такозване Армије БиХ и основао одред "Ел муџахедин". Био је Абдибеговић Барбаросин "вјерни пратилац". По потреби и преводилац.

Његовом руком писани и потписани шематски прикази Одреда и у посједу су наше медијске куће.

На оном датираном 20. новембра 1995. године, током тајне акције "Врандук" коју су армијски обавјештајци спроводили због бројних "инцидената" муџахедина, травнички муфтија исписао је хијерархијски однос унутар Одреда, са свим именима команданата, њихових замјеника, "особа за везу", новинара. Но у Генералштабу су имали нови "захтјев".

"Авдибеговићу, ово си солидно урадио, али нисам мислио овако! Дођи на договор! Не заборави да генерал нема времена да дешифрује наше рукописе!", дио је цитата у документу.

И заиста осам дана касније, услиједио је, "прегледнији" графикон! Исти је стигао чак и до британске обавјештајне службе МИ 6.

"Знао" је тада травнички, а сада бањалучки муфтија и ко су и одакле су "донатори" Одреда који су у БиХ слали новац, а из БиХ "пошиљке".

Њихови контакт телефони лоцирани опет, дијелом, на британском тлу. Под бројем шест – име и Осаме бин Ладена.

Управо је британски магазин Сандеј тајмс још у августу 1992. године писао о првом муџахедину у БиХ, Барбароси.

Писао је и касније о Одреду! Џевад Галијашевић, међу ријеткима је, који упозорава да нови бањалучки муфтија има и искуство "тајног агента".

"Абдибеговић је био сарадник Војно-обавјештајне службе Алије Изетбеговића али је био и први британски сарадник", наглашава Џевад Галијашевић, стручњак за безбједност.

Сви ови документи, похрањени су и у Хашком трибуналу. Тамо је име муфтије Абдибеговића, често спомињано, током суђења Расиму Делићу.

Спомињано је и у Суду БиХ у предмету против јединог осуђеног припадника Одреда Абдуладхима Мактоуфа.

Међу Хрватима остао је запамћен као неуспио иницијатор да од фрањевачког самостана у Гучој Гори направи исламски центар. Ипак сарајевске улеме и имами који су га у тајности у Бањалуку "послали", тврде како је муфтија Абдибеговић увијек инсистирао на суживоту и очувању "босанске толеранције".

"Морамо Вам признати да нам је Ваше питање о његовом ангажману током агресије на Босну и Херцеговину тенденциозно, те стога јавност подсјећамо да је муфтија Абдибеговић читав рат провео на позицији муфтије и да није био ни у каквим војним формацијама нити с њима повезан", одговорили су из Исламске заједнице у БиХ.

Тенденциозним "преводом" улема са новинарског појма рат на сарајевску мантру "агресија", нећемо се бавити.

Муслимански суживот и босанску толеранцију, небошњаци Травника и цијеле Средње Босне, крваво су искусили.

За то бројни докази постоје. Баш као и ови, за ратну "неповезаност" муфтије Абдибеговића са војним формацијама.

"Амбициозни" муфтија травничку хронику исписивао је и послије рата. За његовог мирнодопског вакта Травник је постао једно од најјачих вехабијских упоришта у БиХ.

Повео је акцију саобраћајног преваспитавања града и грађана. Заговарао с минбера увођење шеријата у овоземаљске законе и властитим елаборатима "правдао" право Бошњака да могу да имају и четири жене.

"Долазак Абдибеговића у Бањалуку није добра вијест, са њим долазе и обавјештајне игре, са њим долази и радикални исламизам. Дакле и управо ту не треба показивати тзв. политичку коректност. О томе се мора говорити. Ово јесте безјбедносни проблем, ово није пуко вјерско питање нити питање слободе и религије", сматра Галијашевић.

Но чим је јавност показала интерес за "муфтијине шејтанлуке", засједао је Ријасет Исламске заједнице.

Очекивано, хвалоспјевима је сарајевска улема, обасула Абдибеговића – описујући га као врсног теолога и успјешног травничког муфтију.

Ни ријечи о муџахединима и вехабијама! Јер ко су уопште они када је Ријасет поуздано утврдио да их нема у БиХ! И да их није ни било!