Линта: Српско тужилаштво да процесуира одговорне у акцији "Масленица"
Линта је подсјетио да је српско тужилаштво још 2013. године предмет са бројним доказима о злочину на Малом Алану предало хрватском тужилаштву, које није предузело кривично гоњење наредбодаваца и починиоца злочина на том локалитету.
Он је оцијенио да је Хрватска на данашњи дан прије 26 година у војно-полицијској акцији "Масленица" извршила агресију на Равне Котаре, а да велику одговорност за злочин који је услиједио сноси УНПРОФОР, саопштено је из Савеза.
"За агресију на српску територију био је највише крив УНПРОФОР који је требало да буде гарант мира и коме су крајишки Срби вјеровали да ће их заштитити од проусташког режима Фрање Туђмана", подсјетио је Линта.
Он је констатовао да је акција "Масленица" као и остале хрватске војно-полицијске акције, била злочиначка јер је главни циљ био протјеривање српског народа са њихових вјековних подручја и остварење пројекта етнички чисте "велике Хрватске".
"Да би остварио наведени циљ, хрватске паравојне, војне и полицијске снаге су извршиле стравичне злочине над српским цивилима и заробљеницима и систематски уништавале, пљачкале и отимале српску имовину. Хрватски званичници ће и ове године понављати безожну лаж о српској агресији", закључио је Линта.
У акцији хрватске војске на јужне дијелове Републике Српске Крајине, која је у вријеме напада 22. јануара 1993. године била под заштитом УНПРОФОР-а, погинуло је и нестало, према евиденцији Документационо-информационог центра "Веритас" 348 Срба, од чега 55 цивила, просјечне старости 60 година.
Међу жртвама су 34 жене, просјечне старости 57 година, и троје дјеце до 12 година, као и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ који су дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вјековна огњишта.
Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 337 лица, док се на евиденцији несталих води још 11, од чега шест цивила, међу којима су три жене.
У збјеговима је у наредних неколико мјесеци умрло још 165 лица, углавном старије популације, а из равнокотарских села протјерано је више од десет хиљада Срба који су се раселили широм свијета.
Један од тежих злочина, већ првог дана агресије, десио се на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице УНПРОФОР-а, када су припадници хрватске специјалне полиције "Алфе", којим је командовао Милијан Бркић звани Васо, потпредсједник Хрватског Сабора, мучки, из засједе, убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине с подручја Грачаца.
Операцију "Масленица" су планирали и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење Туђмана, тадашњег предсједника државе и врховног команданта оружаних снага Хрватске, који су већ тада били или су накнадно унапријеђани у чинове генерала.
У вријеме ове агресије начелник артиљерије сектора "Велебит" био је Албанац Агим Чеку који је од 1999. на Косову и Метохији обављао дужности команданта ОВК и Косовског заштитног корпуса, предсједника владе и министра снага безбједности, а од чијих је граната, услијед неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац, највише цивила и страдало.
Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, до сада ни пред међународним нити домаћим судовима нико није процесуиран за злочине над Србима почињене у тој акцији.