Штрбац: Хрватска слави убице као народне хероје
"У Хрватској нема никаквих тајни ко је водио ту акцију, ко је учествовао, све су то народни хероји. Рецимо акцију на Малом Алану, гдје је масакрирано 22 људи, војника из Грачаца, на само 50 до 100 метара од осматрачнице Унпрофора, водио је Милијан Бркић. Он је данас други човјек у ХДЗ-у и потпредсједник Сабора", каже Штрбац.
Он је напоменуо да је на централној прослави "Масленице" јуче у Задру, као изасланик предсједника Хрватске био хрватски генерал Анте Готовина, као и Младен Маркач, који су једни од планера и извођача те акције, али и Мирко Шундов, који је тада водио 4. гардијску бригаду, а данас је начелник Главног штаба Хрватске војске.
"Прије седам или осам година отишла је нека кривична пријава из Београда само за `Мали Алан`. Све се зна, али кад наши питају шта је са тим предметом, добију одговор да је још у фази `извида`, што ће рећи, некаква истрага. Никада они неће процесуирати своје `јунаке`", истиче Штрбац.
Он напомиње да Хрвати "Масленицу" називају "мајком свих побједа" њихових у рату 1990-тих година, јер су ту "доказали" да могу побиједити Србе и послије тога су услиједили и "Медачки џеп", "Бљесак" и "Олуја".
Штрбац међутим оцјењује да је питање како би Хрвати прошли да се осам мјесеци прије те акције, са тог подручја није повукла ЈНА, у складу са "Венсовим планом", а тешко наоружање стављено под кључ Унпрофора.
Он је појаснио да је границе Крајине у том тренутку бранило неколико стотина полицијаца, јер је, по истом Венсовом плану, Република Српска Крајина требало да формира полицијске јединице.
Штрбац наводи да су крајишки органи примијетили на вријеме да Хрватска гомила војску на границама и о томе обавјештавали Унпрофор, али су они тврдили да нема никакве опасности и да је ријеч о припремама за обичне вјежбе хрватске војске.
"Зато је то заиста била изненадна операција, жестока. Унпрофорци су се онда повлачили, као што и обично раде, бјежали су пред њима заједно са Србима. Оно што није могло побјећи, то је побијено", каже Штрбац.
Он сматра да циљ оних који су минирали хидроакумулациону брану Перућа није био да је заиста и сруше, него да упуте опомену како би Хрвати зауставили "Масленицу".
"Брану су држали Срби све до септембра 1992. године, а онда су је по Венсовом плану препустили Унпрофорцима и кад је кренула `Масленица`, неко је минирао брану, а сва срећа што брана није минирана потпуно, јер је у акумулационом језеру било пола милијарде кубика воде и поплавни талас би изазвао катастрофу и страдање око 30.000 људи", навео је Штрбац.
Он је подсјетио да су Хрвати за минирање Перуће оптужили српског генерала Борислава Ђукића и недавно га осудили на девет година затвора и накнаду 17,5 милиона евра, колико су процјенили да је начињена штета.
Штрбац је навео да је у "Масленици" просјечна старост убијених цивила била 60 година, убијене су 34 жене просјечне старости 57 година, троје дјеце до 12 година, док је 11 особа још нестало, међу њима шест цивила, од којих су три жене.
Он је истакао да је питање да ли би страдања Срба била још већа да није било невјероватне солидарности и заједништва Срба, те напоменуо да су на страни локалног становништва били добровољци са свих страна, међу којима и "Вукови са Вучијака" чији је командант Вељко Миланковић тамо тешко рањен и послије преминуо.
"Људи са Равних Котара, а то су све била велика села - Кашићи, Ислам Грчки, као и мјешовита села - све је то морало да се исели и побјегне пред тим злочинцима и за то нико није осуђен", рекао је Штрбац.
Данас је у Цркви Светог Марка у Београду служен парастос за 348 Срба које су прије 26 година убили припадници хрватске војске у акцији "Масленица" у Равним Котарима и на Малом Алану на Велебиту.