Видовић: Растерећењем привреде биће побољшан квалитет живота у Српској
Видовићева је рекла да интензивно раде анализе како би смањили и пореско и непореско оптерећење привреде.
Она је додала да ће сигурно у овој години привреда бити дијелом растерећена, а да остаје да се види да ли ће то бити путем доприноса или неког другог облика пореза, што ће зависити и од преговора са послодавцима.
"Заиста смо опредијељени да растеретимо привреду. Направљен је регистар непореских давања, а сада разговарамо да дио њих буде укинут у овој години и то ће се догодити у веома кратком року. Када је ријеч о пореским давањима, ићи ћемо са измјеном Закона о порезу на добит чиме ћемо сва улагања у опрему ослободити пореза с обзиром на то да је веома изражена технолошка застарјелост наше привреде. То је један вид смањења оптерећења привреде", нагласила је Видовићева у интервјуу Срни.
Према њеним ријечима, биле би пожељне корекције и у области индиректних пореза, али су они у надлежности нивоа БиХ гдје је врло тешко постићи споразум.
"Није логично да имамо исту пореску стопу за све производе, односно за хљеб и козметику или друге луксузне производе, али нажалост нисмо у прилици да то можемо договорити и не знамо шта ће се дешавати у наредном периоду. То би био добар механизам да се помогне становништву, посебно оном које има ниже личне дохотке и које теже живи", рекла је Видовићева.
Она каже да ће паралелно са растерећењем привреде радити и на сузбијању сиве економије.
"Имамо висок ниво сиве економије и фокус Владе је да он буде смањен. Он се смањује у посљедњих неколико година, али то још није задовољавајући ниво. Смањењем нивоа сиве економије могли бисмо у великом дијелу да растеретимо послодавце", напоменула је Видовићева.
Према њеним ријечима, свако растерећење привреде смањује приходе у републички буџет и због тога врше детаљне анализе.
"Ми рачунамо да би као резултат смањења оптерећења била повећана привредна активност тако да бисмо имали ширу пореску основицу. Морамо стварати услове да привреда има повољнији амбијент", истакла је Видовићева.
Говорећи о осталим приоритетним реформама које су дефинисане у Програму економских реформи за период од 2019. до 2022. године, Видовићева је нагласила да су постављени врло крупни циљеви и да ће бити велики успјех ако дио њих буде испуњен у овом мандату Владе.
"Као први приоритет означили смо повећање конкурентности привреде што ће дати потпуно нови квалитет живота у Српској, успостављање одрживог здравства, које је тренутно у великим проблемима и због чега већ радимо анализе, те ефикасног јавног сектора који је озбиљан проблем и све околне земље га тешко рјешавају. Веома важан циљ је и усклађивање образовања са потребама привреде. На бази Програма економских реформи направили смо оперативни план за 2019. годину и све ове тачке су укључене", појаснила је Видовићева.
Према њеним ријечима, у плану је и реформисање Инвестиционо-развојне банке и Гарантног фонда Републике Српске.
"Желимо да кредитне линије за привреду буду још повољније и да побољшамо управљање привредним друштвима и имовином који се налазе у портфељу Акцијског фонда и Фонда за реституцију. Нисмо задовољни како се тиме управља, морамо повећати одговорност и реорганизовати Инвестиционо-развојну банку и Гарантни фонд, користећи позитивно искуство Пензијског резервног фонда Републике Српске", каже Видовићева.
Она је додала су предвидјели низ мјера које би Влада требала да спроведе да би привредни раст био већи и значајније се одразио на подизање животног стандарда.
"Наш привредни раст је висок у поређењу са привредним растом земаља у окружењу и у прошлој години је износио 3,6 одсто. Идентична процјена је и за ову годину, уз могућност благог повећања до 3,7 одсто. Позитивно је и да је спољнотрговинска размјена у прошлој години порасла 7,5 одсто и да је покривеност увоза извозом била готово 72 одсто, што се никада није догодило у Српској. Спољнотрговински дефицит је још 1,3 милијарде КМ, али то је некада био много већи износ", рекла је Видовићева.
Говорећи о финансијској и фискалној ситуацији у Српској, Видовићева је нагласила да Република Српска посљедњих година јача своју финансијску и фискалну стабилност.
"Пројектовани буџет за ову годину апсолутно може да измири све своје обавезе с тим да морамо водити бригу о финансијској дисциплини. Нико од буџетских корисника није у прилици да може да пробије суму коју је добио на располагање", нагласила је Видовићева.
Према њеним ријечима, процјена је да ће и у овој години бити настављен раст пореских прихода, подсјетивши да је 2018. године Пореска управа наплатила око 2,5 милијарди КМ што је за 90 милиона више у односу на претходну годину.
Видовићева је рекла да је прошле године забиљежен и значајан раст прихода од индиректних пореза.
"Раст пореских прихода очекујемо и у овој години, а највећи од пореза на добит за око десет одсто. Код прихода од пореза на доходак очекујемо пад с обзиром на то да се Влада одрекла дијела тог пореза тако што је повећала неопорезиви дио плате са 300 на 500 КМ, што у овој години износи око 46 милиона КМ. Рачунамо да ћемо стабилно завршити и ову годину и измирити све своје обавезе", истакла је Видовићева.
Очекивани раст прихода у буџету, појаснила је Видовићева, планиран је углавном за социјална давања и плате једне категорије буџетских корисника.
"Буџетом смо предвидјели раст плата у образовању и култури за осам одсто како би они били изједначени са запосленима у осталим државним органима и за то је на нивоу године потребно око 25 милиона КМ. Планирамо повећање пензија за 3,8 одсто, за њих је у прошлој години издвојено 1,04 милијарде, а ове године планирано је 1,09 милијарди КМ. Прошле године су уведена нова социјална давања. Имамо грант за Фонд за дјечију заштиту од 28 милиона КМ за матерински додатак, а увели смо и давање за борце који имају 65 година, а немају права на пензију и за то је планирано 1,3 милиона, док је за жртве терора планиран 1,1 милион КМ", рекла је Видовићева.
Она је подсјетила да је на основу споразума са послодавцима рефундирање накнада за трудничко боловање послодавцима повећано на 80 одсто бруто плате, а већ 2020. године планирано је у стоодстотном износу и ту одлазе значајна средства из буџета.
Говорећи о најважнијим планираним инвестицијама, Видовићева је нагласила да су за ову годину предвидјели 368 милиона КМ.
"Приоритет су здравство, реконструкција магистралних путева и изградња ауто-путева, а када је ријеч о привреди улагање у енергетику. За један број инвестиционих пројеката већ су обезбијеђени инвеститори и заокружена је финансијска конструкција, а за друге проналазимо инвеститоре. Надамо се да ћемо пронаћи квалитетне инвеститоре и реализовати велика улагања која су за нас од највећег значаја, а поготово је велики број заинтересованих за пројекте `Електропривреде Републике Српске`", рекла је Видовићева.