Живко Татић страдао приликом копања ровова
Она је додала да је потом чула да су почели напади, да су их све одвели у логор, те да је сазнала да је њен супруг био затваран на више локација, а на крају доведен у Орашје.
"Тај дан, 2. децембра, десет их је изведено, а осам је рањено. Он је подлегао. То су ми испричала двојица која су побјегла", рекла је Татићева.
Свједок је рекла да је чула да јој је муж рањен од гранате у груди и да се то догодило у мјесту Лепнице на подручју Орашја.
Она је додала да јој је супруг био сахрањен у Славонском Броду, а да је 15. септембра 1993. године допремљено његово тијело.
Као свједок Тужилаштва данас је саслушана и Милосава Ђајић из села Бранешци у општини Челинац, која је рекла да је њен муж Грујо, као припадник војске 11. децембра 1992. године отишао у село Вучиловац на подручју Орашја, те да је из војске обавијештена да је међу заробљенима и да их је регистровао "Црвени крст".
Она је додала да је, након размјене 29. јануара 1993. године, добила информацију да јој је супруг мртав и да је на тијелу мужа видјела бројне повреде, завоје и крв.
Ђајићева је рекла да је намјеравала да сазна шта се догодило и да је посјетила двојицу заробљеника који су тада размијењени, али да није могла с њима разговарати, јер су били у тешком здравственом стању.
Она је рекла да је чула да је њен супруг преминуо у болници у Бијељини, неколико сати након размјене.
За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.
Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура Хрватског вијећа одбране /ХВО/, те војне и цивилне полиције у Орашју.
На терет им је стављено да су починили прогон српског становништва, и то убиствима, затварањем, мучењем, силовањима и другим радњама.
Суђење ће бити настављено 30. јануара.