X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
26/01/2019 |  17:08 ⇒ 20:17 | Извор: РТРС

Независне комисије истраживаће страдања Срба у Сарајеву и Сребреници

Међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву и свих народа у сребреничкој регији биће формиране наредних дана, потврдио је за РТРС директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Милорад Којић.

Биће то, како је Којић истакао, респектабилне независне комисије, чији ће императив бити истина која једино може допринијети помирењу.

Независне међународне комисије, чији је циљ да непристрасно дођу до истине, шта се заиста дешавало на подручју сребреничке регије и Сарајева, имаће експерте из САД, Израела, Јапана, Кине и још неколико земаља.

Комисије ће углавном чинити стручњаци из својих области, као што су међународно хуманитарно право, експерти из области људских права, форензичари, правници, историчари...јер свима овдје је потребна истина, јер је то сигурно пут ка будућности и помирењу међу народима, нагласио је Којић.

Бошњачки стереотипи о њима, као јединим жртвама, и покушаји стигматизације српског народа, трају више од двије деценије од завршетка рата. А нема у тим једностраним причама мјеста за погром над сарајевским Србима, па ни за осамнаестомјесечног Милуна Тешановића, који са двоје малољетних рођака и родитељима није успио наћи спас.

- Малом Милуну ноге и руке су ломили. Дијетету од годину и по које никоме зла није учинио, па замислите какви су то били људи нељуди - подсјетила је Милена Витковић, тетка Милуна Тешановића 

Нема мјеста у сарајевском стереотипу ни за убиства и протјеривање српских љекара, за логоре – њих 126, од којих је најзлогласнији Силос, у којем је више од 600 српских цивила мучено на 167 начина, који је распуштен 27. јануара 1996. године, два мјесеца након Дејтонског споразума. Нема мјеста ни за инсцениране нападе, за које су оптуживани Срби. А Срба данас у ФБиХ, посебно у Сарајеву, скоро да и нема. Да нису чак ни мањина, већ статистичка грешка од 3 одсто, признају чак и бошњачки прваци, али одговор покушавају избјећи.

- То не знам, то немојте мене питати....зашто су Срби напустили Сарајево, кад смо их ми позивали да ту остану - рекао је Бакир Изетбеговић, предсједник СДА.

- Да ли неко може да остане у граду у којем су Срби клани, затварани у логоре, брутално убијани, одвођени из својих станова и којима се губи сваки траг? Преко 6.000 Срба је страдало у Сарајеву, број затворених је врло тешко утврдити. И ви очекујете да неко ко је прошао такав облик тортуре, да неко ко је видио шта његов комшија пролази само зато што је Србин, ви кажете да сте позивали да остане у Сарајеву!? То је заиста изругивање жртвама, јер више од 6.000 Срба је страдало у десет пријератних сарајевских општина, а то није мали број - навео је Којић.

Утврђивање истине о српском страдању у Сарајеву већ двије и по деценије Сизифов је посао, с обзиром на бошњачки отпор према утврђивању чињеница. Доказ за то је и фијаско комисије Савјета министара из 2006. године, када је тражено да приоритет буде утврђивање материјалне штете. Зато и не чуде велика очекивања од најављене међународне комисије, која би коначно могла да стави тачку на покушај наметања сарајевске ратне параисторије.