Хоће ли продајом рудника Љубија вратити стари сјај?

На "златно" вријеме рударске вароши данас подсјећају само успомене. Бивши љубијски рудари, с носталгијом се сјећају времена када је овај некадашњи гигант, био окосница развоја регије.

- Имао сам регрес, ишао на море сваке године, у бању, имао сам зимницу за пожелити, имао огрјев, све живо - присјећа се златних времена рудника Бакир Бишчевић, бивши радник РЖР-а "Љубија".

У златна времена, рударска варошица Љубија, прије Приједора добила је струју, као и прву болницу, базен и биоскоп. Захваљујући руднику, Љубија је некада, била "држава у држави", кажу мјештани. Била је центар свих дешавања.

- Љубија је имала асфалт када је у Приједору била калдрма. Били смо општина када Приједор то није био. У Љубији се није могло ући у центар да није било 50 људи - прича Драго Томаш, мјештанин Љубије, а на његове ријечи надовезује се мјештанка Мирјана Ћепић.

- Прије када је неко радио у руднику није му падало на памет да иде у Аустрију и у Њемачку, апсолутно. Ту је кући, имају добре плате. 

Рудник је затворен почетком деведесетих. Гашњем рудника, гасила се и Љубија. Бројни социјални случајеви и незапосленост, данас су највећи проблеми. Мјештани вјерују да би продајом рудника, оживјела и ова варош.

-Све и једног Љубијанца не интересује ко ће купити, интересује само да рудник почне радити - тврди Драго Томаш.

Горан Праштало, предсједник Савјета МЗ Љубија вјерује да ова регија има шансу за љепшом будућности.

- Кретањем производње и експлоатације руде ово мјесто би добило сасвим нови изглед. Мислим да би се нешто те омладине и вратило који су отишли у иностранство, а са новим радним мјестима у руднику запослили би се још нешто и из околине - говори Праштало.

Покретање копа значило би и Љубији и Приједору, регији, али и Српској, кажу мјештани. Била би то прилика и за друга предузећа, а највише за оне што чекају посао на Бироу.