X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
08/02/2019 |  12:41 ⇒ 13:00 | Извор: РТРС

Научници београдског Института за физику осмислили "Теслаграм"

Научници београдског Института за физику осмислили су "Теслаграм" револуционарну методу, савршену биометријску заштиту. Имаће примјену у заштити новца, картица, умјетнина и луксузних предемта.

Крила једног малог лептира и љуспице које се налазе на њему била су инспирација истраживачима Института за физику да доскоче хакерима и фалсификаторима.

Јединственим љуспицама којих на лептиру има око 100.000 могуће је заштитити исто толико докумената и предмета савршеном методом коју је немогуће копирати.

"Те наноструктуре у ствари интерагују са свјетлошћу и као посљедицу тога видимо те прелијепе боје. Испоставља се да је распоред тих структура нетривијално на свакој љуспици и да свака љуспица може да се искористи као један заштитни елемент, да је довољно комплексна, варијабилна, довољно мала, да је фактички можете примијенити на било коју површину", каже Марија Митровић Докнкулов, руководилац Иновативног центра у инситуту за физику у Београду.

Истраживачи су створили и малу фарму лептира за своје експерименте, али о којима се врстама ради пословна је тајна.

Наглашавају да инсекте прекрасних боја не убијају, већ за "жетву љуспица" чекају њихов природни крај.

"Лептирови имају релативно кратак животни циклус. То значи да неки од њих живе чак пар дана, тако да можемо да сачекамо да заврше свој животни циклус и користе тог лептира који је завршио своју сврху постојања", појашњава Митровић Докнкулов.

Када ова технологија заживи биће потребни и другачији оптички читачи који могу да препознају информације у љуспицама, а такође развијају у Институту.

"Ми смо сигурни да није могуће вјештачки направити љуспицу, ако знате како изгледа, ако је снимате, ако хоћете сву технологију која постоји ви не можете да направите копију. Међутим у исто вријеме да би се она користила у заштити неких објеката треба знати да негдје природа није створила још једну такву", истиче Димитрије Степаненко, истраживач Института за физику Београд.

"Теслаграм" као патент заштићен је у свијету, а истраживачи очекују да ће за неколико година почети његова масовнија примјена, јер су већ заинтересоване многе свјетске компаније.