X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
09/02/2019 |  10:26 | Извор: СРНА

Биће формиран фонд за враћање српског националног блага

Министар културе Србије Владан Вукосављевић изјавио је да се ради на формирању фонда који ће помагати да што већи дио националног блага, који је расут широм свијета по приватним колекцијама и библиотекама, попут оних у Ватикану и на Харварду, буде враћен у Србију.
Владан Вукосављевић (фото: www.kultura.gov.rs) -
Владан Вукосављевић (фото: www.kultura.gov.rs)

Вукосављевић је рекао да је већи дио свеукупног сачуваног рукописног насљеђа ван граница Србије и да је, не рачунајући збирку манастира Хиландара, ријеч о неколико хиљада рукописа и фрагмената српског поријекла које ће држава покушати да врати откупом, размјеном или поклонима.

"Неки од најзначајнијих докумената српске историје, чувено Вуканово јеванђеље, налази се у Санкт Петербургу, Маријинско јеванђеље с почетка 11. века у Москви, Синајски псалтир у манастиру на Синају, а чувени, најстарији препис Номоканона Светог Саве - Иловичка крмчија из 1262. у Загребу", рекао је Вукосављевић.

Он је оцијенио да су многи рукописи и други умјетнички артефакти сачувани, да је највише књига у Бугарској и Русији, затим у Аустрији, на Светој Гори /не рачунајући Хиландар/, али и у другим европским земљама, као и у Израелу, САД.

Међу њима су, поред Вукановог јеванђеља, неки од најдрагоценијих српских рукописа као што је аутограф превода Псеудо Дионисија Аропагита који је начинио старац Исаија почетком осме деценије 14. вијека или фрагмент Радослављевог јеванђеља из 1429. и Синајски псалтир из средине 13. вијека.

"У Загребу су Иловичка крмчија, најстарији препис Номоканона Светог Саве из 1262. и Зборник Владислава Граматика из 1469, у Москви је и најстарији сачувани Струшки препис Душановог законика с краја 14. века. У Истанбулу Светостефанска повеља краља Милутина из 1314", рекао је Вукосављевић за Тањуг.

По његовим ријечима, најстарији препис Житија Светог Симеона од Стефана Првовјенчаног с почетка 14. вијека је у Паризу, Романов типик из 1331. је у Берлину, Књига царства из 1418. писана за деспота Стефана у Одеси, препис Житија деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа из 1596. је у Цавтату.

На Харварду је Октоих из 1353, а у Даблину Српско четворојеванђеље и Никољско јеванђеље, Празнични минеј и Чтенија из апостола и јеванђеља.

Помоћник министра за заштиту културног насљеђа Данијела Ванушић објаснила је да је за покретање процедуре враћања артефаката потребно имати правни основ - чврсте доказе о власништву и по ком основу се они налазе у одређеној земљи.

Ванушићева је објаснила да, ако је ријеч о нелегалном посједовању или се зна да артефакт потиче из кривичног дјела, он може бити институционално враћен на основу Конвенције о мјерама забране и спречавања недозвољеног увоза, извоза и преноса власништва културних добара.

Она је навела да је процедура која се покреће преко дипломатских представништава иста и када је ријеч о културном благу, које је однесено током ратова, али је проблем што тада обично страдају и докази о власништву.

Ванушићева је напоменула да је поврат, када нема документације о власништву, могућ кроз симболичан гест добре међудржавне сарадње, као у случају враћања исцијепљеног листа Мирослављевог јевађеља, а на основу тог договора Србија ће вратити Москви седам слика Николаја Рериха.