X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Лутер
10/02/2019 |  10:32 ⇒ 14:37 | Извор: СРНА

Шеранић: Акценат ставити на превенцију као модел унапређивања здравља становништва

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић поручио је да ће у свом раду акценат ставити на програме превенције, као најбоље дугорочне моделе унапређивања здравља становништва.
Ален Шеранић - Фото: СРНА
Ален ШеранићФото: СРНА

Шеранић је у интервјуу Срни рекао да ће ускоро бити промовисан Акциони план за превенцију и контролу незаразних болести у Српској за период од 2019. до 2026. године, који је уз подршку Свјетске здравствене организације усвојила Влада, а подразумијева низ здравствено промотивних мјера и мјера откривања и смањивања ризичких фактора, уважавајући савремене трендове све веће распрострањености незаразних болести.

Он је поручио да се Српска мора ријешити илузије да је здравство бесплатно, те да ни "најбољи домаћин" оптерећен дуговањима не може да успјешно води здравствену установу.

"Ако је наш циљ да подигнемо квалитет услуга, онда имамо још и аргумент више да јасно и гласно кажемо да имамо капацитете - инфраструктурне и кадровске, али да то кошта", оцијенио је Шеранић.

Шеранић је оцијенио да је Универзитетски клинички центар Републике Српске у Бањалуци најкомплекснија здравствена установа која "апсорбује" највише здравствених изазова у Српској, те да је ријеч о клиничком центру који може да одговори савременим изазовима медицине.

"У наредном периоду у фокусу рада биће развој нових процедура дијагностике и лијечења, а приликом моје недавне посјете Универзитетском клиничком центру Репубике Српске разговарали смо о могућностима развоја трансплантације и научноистраживачког рада", додао је Шеранић.

Он је навео да је у Српској у плану рад на унапређењу положаја старијих особа, од унапређења здравствене и социјалне заштите, бољег приступа друштвеним и спортским активностима до бриге и помоћи за старе који живе сами, нарочито у селима.

"Као и све земље у региону суочавамо се са старењем становништва и због тога морамо промовисати здраво и достојанствено старење и развијати сервисе за квалитетнији живот старијих особа. Већ радимо на томе и имамо добру стратегију за остваривање тих циљева", рекао је Шеранић.

Шеранић је додао да ће се наставити и промоција хранитељства као доброг модела збрињавања дјеце без родитељског старања који даје прилику малишанима да одрастају у породичном окружењу, а хранитељима обогаћује живот.

Он је истакао да је опредјељење Министарства и наставак рада на унапређењу менталног здравља ангажовањем широког круга стручњака који ће пружити подршку лицима са менталним поремећајима након хоспитализације у центрима за ментално здравље.

Шеранић сматра да у заједници треба развијати мрежу подршке радно-окупационом терапијом и првенствено разбијањем стигме и дискриминације лица са менталним поремећајима.

Он је напоменуо да ће се с циљем модернизације услова лијечења у Добоју бити изграђена нова болница, а реконструисане и опремљене болнице у Фочи и Градишци.

Да би се провеле мјере стабилизације пословања, Шеранић сматра да се мора инсистирати на одговорности сваког запосленог у здравственом систему, на првом мјесту, руководилаца.

Шеранић је истакао да, осим дуговања који се најчешће помињу, постоје и остали проблеми организацијске природе са којима се може унапређивати рад здравствених установа, а да је основна мјерна јединица рада услуга.

Он је навео да на основу тога треба да воде сви руководиоци здравствених установа, да проширују услуге, улажу у кадар и настоје да услугом више унаприједе пословање.

"То подразумијева не само струку, него и љубазност и борбу за сваког пацијента", сматра Шеранић.

Он је указао и да се Српска суочава са проблемом одласка здравствених радника, што је сигнал да се мора унаприједити статус здравствених радника и задржати најбољи.

Када је ријеч о стабилизацији пословања здравствених установа, Шеранић је објаснио да ће Министарство настојати да има индивидуалан приступ у случају болница, док је знатно комплекснија ситуација када су у питању домови здравља, јер Министарство нема надлежности да прави велике резове мимо општина.

"Инсистираћемо на одговорности њихових оснивача - општина, које улажу минимална или никакава средства у рад домова здравља. Вођени основним принципом да пацијент мора да добије најбољу могућу здравствену заштиту Фонд здравственог осигурања редовно измирује своје обавезе. И упркос свему томе, када дођу у проблем, домови здравља се обраћају нама, Министарству и Фонду, а не оснивачима", објаснио је Шеранић.

Он је истакао да трезорски систем пословања рјешење које је Министарство понудило када је у питању планирање и контрола трошења новца.

Шеранић је напоменуо да ће детаљнију анализу здравства у Српској обавити експертски тим који ће обићи све болнице и извјештај доставити Министарству на увид, јер се без квалитетне анализе не могу доносити дугорочне одлуке, а свакој од здравствених установа на секундарном и терцијарном нивоу потребан је засебан приступ.

"Треба имати на уму да дуговања здравствених установа нису ствар само једног министарства, него цијеле Владе, с обзиром да се треба утврдити структура тих дуговања и начин њиховог рјешавања", додао је Шеранић.

Шеранић је оцијенио да се морају ослушкивати трендови да би се доносиле најквалитетније одлуке и усмјеравала средства тамо гдје су најпотребнија данас или у наредних неколико година, те да су у том сегменту Министарству драгоцјена међународна сарадња и искуства других земаља.

Говорећи о рјешавању захтјева радника у болници "Србија" у Источном Сарајеву, Шеранић је објаснио да сада, када је проблем заосталих плата враћен у динамику, Министарство са синдикатима тражи рјешења за даље функционисање да би та здравствена установа, сукцесивно, дошла у позицију редовног измирења обавеза према радницима.

Када је ријеч о измјенама Закона о социјалној заштити, Шеранић је навео да ће се оне односити на договор са савезима и удружењима која окупљају лица са инвалидитетом да лична инвалиднина постане и законска категорија.