Све мање нових винограда у Херцеговини

Постојећи виногради, подигнути углавном у претходних десет година, пружају могућност производње грожђа за постојеће винарије.

Предузеће Агрофин једно је од ријетких које одређене количине пласира и у сусједне регије.

Истина је да се то не ради због реалних вишкова, него због увоза знатно јефтинијег грожђа из Македоније и нелојалне конкуренције. Прерађиваче интересује само крајњи производ, а цијена овдашње сировине, тврде виноградари, не дозвољава рентабилност.

- Производња грожђа има своју цијену и самим тим врло мало средстава остаје за улагање и проширену репродукцију, и онда се сналазимо како знамо и умијемо. Мислим да би требало отворити све границе, нека ради како ко хоће, али да се свако опорезује и да постоји одређена контрола - каже Драган Анђелић, директор Агрофин д.о.о.

За хектар новог винограда, потребно је 40 до 50 хиљада КМ, а на поврат уложеног новца чека се више година.

У великим виноградима, резидба лозе почела је првих дана децембра. Због непостојања већег броја стручних радника, цијене рада и специфичности посла, ангажовани су углавном старији.

Невенка Копривица, сезонски радник у винограду, рекла је да је резидба лозе тешка, посебно за жене. Каже, дневно може да ореже око 300 лоза.

Недостатак радне снаге могао би се највише осјетити у сезони бербе.

Уколико на вријеме обезбиједе новац, Агрофин планира да засади десет до дванаест хектара бијелим сортама грожђа.

Прошле године, новцем из подстицаја, успјели су да изграде систем за наводњавање на тридесет хектара винограда.

Добра вијест је да ће капитални систем за наводњавање Требињског поља, вриједан шест милиона КМ, бити спреман за употребу до почетка сезоне наводњавања.