

Млијеко из Српске све доступније у земљама ЕУ
Уз помоћ савјета стручњака породица Чобић достигла је прописане стандарде. Воде рачуна о хигијени штале и стоке, као и квалитетној исхрани крава, па производе искључиво млијеко екстра класе које је најбоље плаћено, али и награђено премијом.
Стручне службе ресорног министарства контролишу млијеко два пута мјесечно, а откупљивачи свакодневно. Млијеко је екстра квалитета ако у једном милилитру има мање од 100.000 миркоорганизама и мање од 400.000 соматских ћелија.
- Соматске ћелије одражавају здравствено стање грла, микроорганизми у млијеку означавају и указују на хигијенско стање - истиче Миле Новаковић из ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Министарства пољопривреде Српске.
У Српској је у прошлој години 4.500 фармера произвело око 120 милиона литара млијека. Иако се број произвођача смањује, расте ниво млијечности, а самим тим и извозни потенцијал.
- Оно на шта апелујемо јесте да се покуша млијеко претворити у одређену прерађевину, што ће свакако допринијети акумулацији средстава, а не само да га извозимо као сировину, а заузврат увозимо сиреве и прерађевине од млијека - рекао је Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске.
Ниво млијечности грла код нас је 60 одсто мањи него у земљама ЕУ. Водећи рачуна о генетском потенцијалу, условима у стаји и квалитетној исхрани, тај ниво се постепено може достићи. Потребно је да су удобна лежишта, да нема промаје, да има довољно свјетлости и чистог ваздуха.
Стручњаци савјетују да пољопривредници не сваштаре, већ да увежу говедарску и биљну производњу и да све што произведу на свом имању пласирају кроз стоку и преко млијека, али и меса остваре зараду.
ЕУ недостаје око 700.000 тона јунећег меса, а у Српској се, кажу, произведе само 2.500 тона годишње, што је веома мало у односу на потенцијал који имамо.