latinica  ћирилица
17/02/2019 |  16:30 ⇒ 20:29 | Аутор: РТРС

Да ли се исплати осигурати усјеве од временских непогода?

Током посљедње деценије вријеме је показало све своје ћуди, па су пољопривредници у Српској трпјели огромну штету због поплава, суша, као и због града. Упркос штети, коју често трпе, мало пољопривредника осигурава усјеве. Да би их подстакла да што више осигуравају производњу, Влада Српске плаћа кроз субвенције 50 одсто осигурања.

За протеклих шест година пољопривредним произвођачима је исплаћено близу милион КМ по основу суфинансирања премије осигурања, а само у прошлој години 174 газдинства добила су 218.000 КМ.

Семберски ратар Бошко Радић редовно осигурава пшеницу.

За заснивање производње уложи око 1.500 КМ по хектару, а премија кошта свега 40-ак марака.

Осигурањем не може да покрије оранице које изнајмљује, јер власници земљишта неће да склопе уговоре који би били правни основ, што му је проблем и када конкурише за друге субвенције.

- Све оно што је покривено документацијом осигуравам, Министарство пољопривреде враћа половину новца и то свакако треба искористити, добра је ствар, међутим, већ три до четири године није било леда, што не мора да значи да га неће бити - наглашава Радић.

Код дувана осигурање је предуслов за уговоре са организаторима производње.

Лед је прошле године у Загонима и Ковачићима потпуно уништио засаде, па је наплата штете била драгоцјена помоћ земљорадницима, кад већ нису убрали дуван.

У осигуравајућим кућама кажу да је посљедњих година повећан проценат осигураних површина, а осим дувана, пшенице и уљарица, све више се осигурава воће.

Основно осигурање покрива штета од града, а допунски ризици, међу којима је поплава, због цијене се рјеђе уговарају.

- Када причамо о подручју Себерије и Посавине, људи се углавном одлучују за основни вид осигурања, то је од леда. Основни вид осигурања још покрива и пожар и удар грома - појашњава Милан Трнинић, директор Пословнице Дунав осигурања у Бијељини.

Произвођачи поврћа се још тешко одлучују на осигурање. Кажу да им је премија превисока, а проблем су и скупи атести за пластенике које траже осигуравајућа друштва.

- Сви знамо да смо сами правили те пластенике и да за један пластеник ми је потребно 600 КМ да извадим атест. Имам сто пластеника, па видите колико је потребно новца да се сваке године извади атест за тај пластеник. Покушавао сам да осигурам лубеницу и дињу, међутим то су најосјетњивије културе и по хектару то излази средстава - каже Младен Лазић, пољопривреденик из Голог Брда.

Агроекономисти истичу да је осигурање инвестиција, а не трошак у производњи под отвореним небом и да је најскупља неосигурана производња.

У Европској унији осигурање је предуслов за остваривање субвенција, од чега су домаћи пољопривредници још далеко, али свакако из године у годину расте интересовање.