Приоритет - ублажити проблем одласка становништва
"Већ смо окупили стручњаке и идемо са формирањем експертског и оперативног тијела који ће радити на изради програма као основе за институције да би могле да рјешавају демографске проблеме", истакла је Цвијановићева.
Она је нагласила да се један сегмент односи на наталитет, успостављање бољих услова за живот, подршку младим брачним паровима и свима који желе да оснују породицу.
"Други проблем су појачане миграције, односно одлазак значајног броја становника Српске. Желимо да видимо како да се боримо са овим проблемима, а покренућу и велики програм који се зове - 'Српска друштва у покрету' за шта је неопходна подршка институција", рекла је Цвијановићева за Радио Републике Српске.
Говорећи о проблему одласка младих и стручног кадра са ових простора, Цвијановићева је рекла да ће кроз програм демографске обнове бити дефинисана давања која се односе на породицу, појединце, породиље, студенте и младе брачне парове.
"Имаћемо податке шта је од тога дало резултате и имаћемо препоруке шта треба да радимо да добијемо прави ефекат", истакла је Цвијановићева и додала да ће један правац бити подстицање останка становништва на селу кроз стварање бољих услова за живот.
Она је рекла да ниједна држава у регији, па чак ни оне у ЕУ немају програм како зауставити одлазак младих.
"У оквиру ЕУ је значајно исељавање са простора Балтика или Хрватске. И тамо је велика миграција, али се то не доживљава на тај начин јер ЕУ не пали звоно за узбуну с обзиром на то да су они и даље на простору Уније. Код нас је то драматичније с обзиром на то да остајемо дефицитарни и угрожени са аспекта радне снаге, али и интелектуалаца", појаснила је Цвијановићева додавши да институције морају заједно да раде на рјешавању питања одлива становништва.
Говорећи чињеници да још није формирана власт на нивоу БиХ и у ФБиХ, предсједник Српске је указала да та чињеница успорава одређене развојне процесе.
"Ми смо започели неке пројекте са Владом ФБиХ на европском путу и у оквиру сарадње са међународним институцијама и финансијским организацијама. Много тих ствари се налази на чекању што је проблем", рекла је Цвијановићева.
Она сматра да је највећи проблем што није конституисана власт на нивоу БиХ, иако су познати изборни побједници, који имају легитимитет да сарађују у формирању власти.
"У БиХ су јасно и недвосмислено позиционирани изборни побједници у сва три конститутивна народа и зна се које три доминантне партије треба да понесу терет формирања власти и извршавања обавеза. Са аспекта легитимитета то су СНСД, ХДЗ БиХ и СДА као јасно профилисани изборни побједници који треба да понесу одговорност и уђу у процес формирања власти на нивоу БиХ", рекла је Цвијановићева.
Она је истакла да на том плану ускоро очекује шире и озбиљније преговоре поменутих политичких актера, али да ранија искуства и блокаде, које углавном долазе из политичког Сарајева, могу успорити тај процес.
"Навикли смо да постоји међусобно исцрпљивање када је ријеч о бошњачким и хрватским политичким партијама у ФБиХ и то често оптерети читав политички спектрум. Други моменат је тај што имате математику о свему, а немате довољно воље да се формира власт. Посбено је непримјерено и неприхватљиво то што се постављају одређени услови и предуслови као што је прича о НАТО-у", закључила је Цвијановићева.
Она је навела да има и странаца којима није баш мило да се формира власт и који немају ништа против да се и даље дешавају условљавања и задржи постојећа гарнитура, коју сматрају прилично нагодном.
"Нагодни су, јер се никада нису потрудили да јасно изнесу свој став о било ком питању. Увијек је то било кокетирање, мало у оквиру Сарајева, мало у оквиру међународне заједнице. Али вјерујем да ће пронаћи довољно зрелости и одговорности и да ће се одговорно приступити формирању власти на нивоу БиХ", навела је Цвијановићева.
Она је подсјетила да су институције Српске, које су конститисане убрзо након избора, реализовале приоритетне задатке и циљеве, међу којима је усвајање стратешких докумената.
"Први у БиХ смо конституисали власт, односно изабрали Владу, усвојили стратешке документе, буџет и обавили неке друге ствари као што је избор делегата у Дом народа парламента БиХ", подсјетила је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, стабилне институције Српске спроводе предвиђене задатке, а приоритет је задржати политичку стабилност и функционалност институција које ће извршавати обавезе према грађанима и осмишљавати програме за повећање плата, пензија, социјалних давања, бољу инфраструктуру и друга потребна улагања.
Цвијановићева је подсјетила да је претходна Влада повећала плате и пензије, увела нова социјална давања, нека постојећа права ојачала, те реализовала бројне инфраструктурне пројекте.
"Ако имате политичку стабилност можете се на релаксиранији начин бавити економским питањима. Треба нам више запослених и боље плате, али и већа дисциплина када је ријеч о плаћању обавеза", истакла је предсједник Српске.
Она је додала да се институције морају спремати и за потенцијалне глобалне кризе.
"Европи пријети нова економска криза крајем ове или почетком сљедеће године, што ће значити и погоршану слику у Српској и регији. Зато је важно да се припремамо и за то вријеме, али да паралелно са тим и повећавамо плате, и омогућавамо већу потрошачку моћ грађана. Ипак, вјерујем да се Српска, сигурним кораком креће напријед", нагласила је Цвијановићева и оцијенила да Влада има добру полазну основу јер је претходни сазив оставио стабилан буџет и измирене обавезе.
Говорећи о јавним предузећима, Цвијановићева је рекла да није задољна њиховим доприносом развоју и давањима у буџет.
"С друге стране јавна предузећа су велики послодавци и запошљавају око 20.000 људи, што значи да од њих зависи много породица тако да сам задовољна што много људи има сигурно запослење. Проблеме треба отклањати да би се јавна предузећа позиционирала као инвеститори и да би се спровели важни пројекти", закључила је Цвијановићева.
Када је ријеч о изградњи путне инфраструктуре, пресједник Републике је навела да је сасвим извијесно да ће бити изграђен ауто-пута од Бањалуке до Београда преко Бијељине.
"Овај пројекат је стављен у врх листе наших приоритета и имаћемо подршку Србије која ће дио финансирања тог пројекта преузети на себе", рекла је Цвијановићева и додала да нису занемарени ни остали путни правци као што су ауто-пут од Бањалуке према Приједору и брзе комуникације у источном дијелу Српске.
ЦИЉ КОМИСИЈА ЗА САРАЈЕВО И СРЕБРЕНИЦУ - ИСТИНУ О СТРАДАЊУ ИЗМЈЕСТИТИ СА ПОЛИТИЧКОГ ТЕРЕНА
Намјера институција Републике Српске када су ушле у формирање комисија које се тичу Сребренице и Сарајева била је да се прича у вези са страдањем измјести са политичког терена и да се тиме баве људи који имају међународни ауторитет, те да на основу чињеница утврде истину, рекла је предсједник Републике Жељка Цвијановић.
Говорећи и формирању комисија за утврђивање истине о страдањима у Сребреници и Сарајеву, Цвијановићева је рекла да Српска и њене институције не смију престати да трагају за истином.
"Много тога што је било послије окончања рата засновано је на стереотипима и многим искривљеним чињеницама. При томе не желим да повриједим било коју жртву или чланове њихових породица. Ми говоримо о томе да морамо имати једнаке аршине када је ријеч о страдањима. Без једнаких аршина, којих нажалост није било, просто не можемо да дођемо до помирења", нагласила је она.
Цвијановићева је за Радио Републике Српске рекла да је посебно оптерећујуће да је, генерално, приликом вођења судских процеса на нивоу БиХ и међународном нивоу прво креирана политичка матрица.
"Направљен је политички оквир ко је крив, ко није, ко је жртва, ко агресор, а онда се судским пресудама настојао попунити тај политички оквир па је онда испало да су судске пресуде у функцији потврђивања политички дефинисаних теза или ставова или неког задатог стања", оцијенила је Цвијановићева.
Она је рекла да то представља огромну фрустрацију, превасходно у Српској, за Србе који су сматрали да сви треба да имају једнак приступ правди, а не да он буде селективан.
"Формирање комисија један је од начина да се трага за истином и дође до ње и не спорим да то треба да се ради у сваком појединачном случају. Али креирање политичке матрице и њено попуњавање правосудним одлукама апсолутно је дало искривљену слику и погрешне посљедице и, плашим се, трајно уништило повјерење међу људима", нагласила је Цвијановићева.
ПУТ КА ЕУ НИЈЕ УСЛОВЉЕН ЧЛАНСТВОМ У НАТО
Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да је за њу очекиван став да приступање БиХ ЕУ није условљено чланством у НАТО и да у формалним и званичним условима за кретање неке државе ка ЕУ нигдје не пише да претходно мора бити члан Алијансе.
"Формални захтјев те врсте не постоји. Један број држава централне и источне Европе, као и Балтика постале су чланице НАТО-а прије уласка у ЕУ, али не зато што је то био услов, већ зато што је то било опредјељење тих земаља. Није нужно да држава мора бити члан НАТО-а да би постала члан ЕУ", оцијенила је Цвијановићева.
Она је то илустровала примјерима војно неутралних земаља - чланица ЕУ, попут Шведске и Аустрије, које сарађују са НАТО-ом кроз програм "Партнерство за мир".
Она је са жаљењем оцијенила да је тешко очекивати да буде убрзан европски пут БиХ, иако би то, како је истакла, донијело многе предности.
"То јесте наше стратешко опредјељење. Желимо да идемо европским путем, али нажалост нећемо тамо стићи због разних ствари и околности. Међу њима је и чињеница да у ЕУ немате консензус у погледу да она треба да се шири прије него што сама себе консолидује", навела је Цвијановићева за Радио Републике Српске.
Наводећи да је један од оптерећујућих елемената везан за излазак Велике Британије из ЕУ, Цвијановићева је рекла да осим тога постоје и неке државе чланице ЕУ које су скептичне према земљама Балкана због скепсе везане за тај простор.
"То је једна димензија, а друга је у каквом се стању налазе државе које су претенденти за чланство које јесу на путу према Бриселу, али су неједнако удаљене од Брисела", навела је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, у овој регији постоји много отворених питања међу којима су нека једнако отворена као што су била и прије 20 година и неки од процеса нису заокружени.
"То утиче и на стабилност, економски потенцијал и безбједносну слику државе која жели да испуњава услове да би постала чланица ЕУ. То су ствари које нас оптерећују, много неусаглашених питања, а мало је примјера гдје се види да се нешто поправило. Углавном су то једнако лоши односи или су чак и погоршани у неким аспектима", додала је Цвијановићева.
Као примјер, предсједник Српске навела је таксе које је самопроглашено Косово наметнуло Србији и БиХ, односе између Хрватске и Србије које никако не успијевају да постигну комуникацију са више разумијевања, као и чињеницу да се неки у БиХ не могу помирити са тим да не могу имати БиХ каква је била прије рата, а неки други мисле да ће нестати Република Српска.
"Али, не треба губити наду, нити стајати на путу у покушајима да се сва та питања рјеше за будућност цијеле регије", рекла је Цвијановићева и додала да унутар БиХ никако не може да се створи кохезиони елемент и међусобно повјерење.
Говорећи о међународном положају Српске, Цвијановићева је истакла да све њене институције имају један циљ - да се промовише оно што јесте Република и да се нађу људи који рационално могу да посматрају овај простор и могу разумјети проблеме у БиХ и у регији.
"У оквиру таквих односа Српска тражи себи мјесто и могућност да искомуницира поруку о себи и о томе какви су овдје реални односи, као и на који начин ми сматрамо да се одређени проблеми могу превазићи", појаснила је Цвијановићева, нагласивши да у томе нема ничега што би било против некога.
Осврћући се на предстојеће изборе у ЕУ, Цвијановићева је изнијела очекивања базирана на основу анкета које је имала прилику да види да ће вјероватно десница бити доминанта политичка снага у институцијама Уније.
"Да ли ће /након избора/ постојати другачији однос према Балкану, видјећемо. Мислим да ће се он мање-више задржати на истом нивоу какав је сада", рекла је Цвијановићева.
Она је истакла да не треба пропуштати прилике без обзира на то ко је на власти или ко је доминантан у институцијама ЕУ, наводећи да ће увијек бити оних који ће дати снажну подршку кретању ка Европи, али и оних који ће бити скептични.