Херенда признао да је био саучесник у убиству војника ЈНА!
Као саучесници, оптужени су Нермин Узуновић и Младен Човчић, бивши припадници резервног састава Специјалне полиције МУП-а тзв. Републике БиХ.
Тадашњег команданта Драгана Викића и помоћника министра унутрашњих послова Јусуфа Пушину, оптужница терети за неспречавање кривичног дјела и некажњавање починилаца. Према посљедњим информацијама, Херенда се скрива у Холандији.
У АИД-овом "расаднику" поникао – заштићени свједок "Л" заједно са Едином Гараплијом још 1996. године од тадашњег директора тајне службе Кемала Адемовића добио је задатак да саслуша водећу “"Шеву" - Неџада Херенду. И признао им је тада Херенда да је у Великом парку испред Дома у којем је била команда Специјалне полиције постројио заробљене “"четнике" и ликвидирао их!
- Догађај у Великом парку је споменуо Херенда, рекао је да је у томе учествовао, да је он пуцао. Рекао је да није био сам - навео је свједок "Л".
Рекао је свједок и да имена других убица не смије да спомиње, јер каже, више није сигуран шта је сјећање на Херендино признање, а шта медијски натписи. Но, 2001. године, па потом и 2015.године, током саслушања, није био "амнезичан". Сјећао се тада, да му је Херенда спомињао саучеснике.
Имао је Херенда и службену легитимацију тадашњег СДБ-а. Прљаве послове радио по сарајевском политичком диктату. Овај у Великом парку, каже свједок, према властитом нахођењу! Јер, ето био је револтиран!
Херендино признање, власторучно писано и аудио-видео снимљено, о егзекуцији не само осам резервиста, већ и још два или четири заробљена српска цивила, давне 1996. године предато је тадашњем директору АИД-а, а актуелном "рехабилитованом" сарајевском политичару, Кемалу Адемовићу.
Но умјесто адекватне казне водећем "државном" убици, који је тада признао и да је убијао "у име и за рачун тадашње државе" Херенда је "одшетао" из БиХ, а признање из АИДових архива волшебно "нестало"!
На питање тужиоца Весне Илић гдје би се могла пронаћи документација, заштићени свједок "Л" рекао је - Заиста не знам. Ја сам пробао добити увјерење да сам био припадник АИД-а, али сам добио само да сам из неких разлога отпуштен из АИД-а . Никаквог датума, ништа нема.
Из сарајевског, полицијско – АИД-овог архива не само да су без трага нестала Херендина "признања", већ и сва друга документација и докази који су датирани на 22. април 1992.-е године, дан када су заробљеници ликвидирани. Само за тај дан, примјера ради, "очишћена" је иначе, уредна евиденција боравка у објекту Дома у којем је била смјештена сарајевска специјала и њен командант Драган Викић.
На суђењу Викићу и Јусуфу Пушини, те према оптужници – саучесницима у ликвидацији Нермину Узуновићу и Младену Човчићу или изворног имена – Сенаиду Чавчићу, на клупи за свједоке, смјењује се ратна и поратна полицијско-безбједносна елита.
У свједочењима – често контрадикторна, повремено амнезична, за безбједњаке неуобичајено "неинформисана"! Свјесно или несвјесно у циљу заштите оптужених! Суђење се наставља 7. марта!