latinica  ћирилица
04/03/2019 |  09:20 ⇒ 20:19 | Аутор: Вечерње новости

На Тузланској капији изведен напад исламских терориста (ФОТО)

На Тузланској капији 25. маја 1995. није експлодирала граната испаљена из српског топа са Озрена, како је то исконструисано пресудама Суда у БиХ из 2008, односно 2010. године, већ је у питању симултана терористичка експлозија.
Реконструкција догађаја на Тузлансакој капији (Фото И. Маринковић/ /вечерње новости) -
Реконструкција догађаја на Тузлансакој капији (Фото И. Маринковић/ /вечерње новости)

Врло је могуће да је на тргу пуном људи, заправо, било седам истовремено координисаних детонација. Само на тај начин било је могуће да на овом мјесту погине 71 особа (од три до 27 година), а да у детонацијама буде рањено више од 300 људи.

Ово се наводи у коначном експертском извјештају око 400 стручњака разних профила из Србије, БиХ, Чешке, Словачке, Француске и Израела, који су од 2014. године радили на анализи терористичког напада на Тузланској капији, на самом крају ратних сукоба у БиХ.

Према анализи, под називом "Диверзија на тузланском Тргу капија", на пуних 400 страна (у које су Вечерње новости имале увид), а коју потписује генерал Илија Бранковић, налазе се ставови стручњака који су обрадили одлуке Суда у БиХ, на основу којих су донесене двије пресуде српском генералу Новаку Ђукићу, који је 2008. проглашен кривим "јер је наредио гађање из топа калибра 130 милиметара са планине Озрен и тако једном гранатом посијао смрт на тузланском тргу".

- Чак 27 особа жртава са Тузланске капије се могу условно означити као потенцијални бомбаши самоубице јер је судски утврђено да су изгубили живот од посљедица блиског експлозивног удара - објашњава, за Новости, шеф тима одбране, генерал Илија Бранковић, по многима сива еминенција балистике и артиљеријске науке у бившој ЈНА.

- Топ од 130 милиметара ни теоретски, ни практично, није могао да направи овако нешто. Наши стручњаци су током истраге анализирали све терористичке нападе у свијету од 1950. до 2016. из америчких и руских извора (око 50.000 терористичких напада). Догађај у Тузли се највише поклапа са нападом који је годину дана касније, 1996, изведен на војну базу САД у Дахраму у Саудијској Арабији, када је страдало 17 Американаца, а рањено њих више од 70 - додаје он.

Како нам Бранковић открива, заједнички именитељ за ова два напада могао би бити човјек под именом Шејх Махмуд Абу Абдул Азиз ал - Мунтесиб, познатији у БиХ као Риђобради. Он је оснивач одреда Ел муџахедин који је командовао из Мехурића код Травника. Овај лични емисар Осаме бин Ладена, послије злодјела у БиХ одлази на Косово, да би 1996. био ухапшен у Саудијској Арабији управо због терористичког напада на војну базу САД.

- О масакру на Капији пред судом је свједочило десеторо људи који би по свим законима артиљерије требало да су погинули у паду гранате, с обзиром на то да су се налазили на око пет метара од детонације. Они су говорили како су гинули људи који су се налазили на десетине метара даље од извора експлозије - објашњава Бранковић, који је на полигону у Никинцима провјеравајући "пресуђене" чињенице у Суду БиХ, извео 59 експлозија.

На војном полигону Никинци "копиран" је трагични догађај из маја 1995 (Фото:И. Маринковић)

Један од страдалих бомбаша самоубица

- Према судским извјештајима, на тијелу погинуле Едисе Немић избројано је 45 рана са леђа, сприједа, по глави, ногама, задњици, као да је била у бурету са експлозивом. Армин Шишић је имао смртне деформације тијела послије експлозије које је теоретски могло да узрокује само 1.826 килограма тротила, док је у гранати 130 милиметара пуњење од три и по килограма.

Бранковић закључује да експлозије на Тузланској капији, као и оне на Маркалама 1 и 2, у Улици Васе Мискина и на Алипашином пољу у Сарајеву имају исте "рукописе". Наш саговорник наглашава и да је током петогодишњег рада на експертизи догађаја у Тузли његов тим добио вјеродостојне податке ко је од Бошњака учествовао у убијању сопственог народа, зарад Алијиних медијских манипулација.

Ђукић: И ја сам жртва

На споменику жртвама на Тузланској капији подигнутом послије рата уз имена настрадалих пише и да су они жртве "српских фашиста". Генерал Новак Ђукић ухапшен је 2007. у Бањалуци и у затвору у Фочи је био до 2014, када је пуштен јер су установљене процедуралне грешке у процесу. Од тада је на лијечењу у Београду.

- И моје име треба да стоји на Тузланском споменику јер сам и ја жртва тог злочина - каже Ђукић у телефонској изјави за Новости.

- Замислите, анализа 50.000 терористичких аката од 1950. до данас говори да је у терористичким нападима артиљерским пројектилима просјек смртности жртава 1,8 по гранати топа, мине или рецимо пројектила ракетног бацача. Када су у питању подметнуте бомбе, просјек је шест жртава чак и када детонира камион са експлозивом. Само је "моја" граната убила 71 особу - каже он.

Гдје су нестали свједоци?

- Пред Судом БиХ је саслушано око 200 свједока трагедије који су описали смрт 40 особа. За преосталих 31 страдалих нема свједочења гдје су се налазили када је наводно долетјела српска граната. И баш тих 31 су задобили најстрашније повреде, а дијелови унакажених тијела никога од њих нису пронађени у близини мјеста гдје се налазио кратер гранате која је наводно долетјела са Озрена.

Судије за "вјеровали или не"

У пресуди Новаку Ђукићу из 2008. коју потписује и амерички судија Патриша Вејлен, која је до тог суђења била стручњак за разводе у САД, српски генерал је добио 25 година затвора.

У Апелационом поступку судија Филип Вајнер, двије године касније, казну смањује за пет година. Нијемац који је донио другостепену пресуду, у бх. правосуђе је ступио десет дана раније, без икаквог знања српског језика.