Први Француз осуђен за џихад: У БиХ смо се борили да погинемо

Давид Валат (Валлат), Француз алжирског поријекла који је као тинејџер прихватио ислам, један је од страних бораца који су током рата 1992.-1995. били у Босни и Херцеговини.

Након првог боравка, у БиХ се желио вратити послије обуке за џихадисте у Афганистану, али то више није било могуће.

Радикална идеологија

О рату у БиХ, обукама у Афганистану и Пакистану, вези с терористичком организацијом "Наоружана алжирска група" у Француској, селефизму и путу ка радикализму и екстремизму у разговору за Радио Слободна Европа говори први Француз осуђен за џихад и везу с тероризмом и човјек који данас покушава својим примјером помоћи младима који су се срели с облицима радикалних идеологија. Први пут се јавности обратио након напада на магазин "Charlie Hebdo", сматрајући да је важно да кроз своју причу говори о проблему радикализма.

Рекао је да је у БиХ дошао у јануару 1993. године.

- Чини ми се да је то било док су бошњачка и хрватска страна биле заједно против српских снага. Убрзо након је Хрватска објавила рат Босни и Херцеговини, ја сам преко контакта из Афганистана ушао у БиХ. Требао сам ићи у Мостар, али смо прво дошли близу Сарајева, у Пазарић. Онда ми је он казао како треба ићи у Мостар. Онда ме одвео у Зеницу, у један камп. Послије тога сам био у Томиславграду. Ту сам боравио неко вријеме, али су нам онда рекли како хрватска и бошњачка страна више нису заједно и како не можемо проћи јер је хрватска војска блокирала пролазе.

Онда ме позвао контакт из Пазарића и рекао ми да ћу се морати вратити у Француску и да чекам док не нађу рјешење да ме интегрирају у неку од јединица, кад се ситуација мало смири.

Обука у Афганистану

Ја сам се јако плашио док сам био у БиХ, зато су ми казали да се не могу опет такав вратити, ако хоћу да будем прави борац, морам проћи обуку у Афганистану, морам ојачати свој ум и своју вјеру, све то како бих постао прави командос, рекли су ми, како бих можда био вођа, командант јединице...

У Афганистану сам био десет мјесеци, тамо сам имао тренинге. Послије сам се вратио и тражио човјека из Пазарића, али нисам га нашао. Нестао је. Нисам успио опет доћи на ратиште у БиХ, а хтио сам то - казао је Валат.

Додао је да је у Афганистану учио како постати прави борац.

- Зато сам хтио ићи у БиХ опет и борити се након што сам учврстио своју идеологију. Нисам се више плашио - рекао је он.

У БиХ је срео много страних бораца.

- Било је бораца из Саудијске Арабије, Катара, Кувајта, Алжира, Јемена и неких других земаља. Сви су причали како желе ићи да се боре, како једва чекају. Од њих сам добио неке књиге и рекли су ми да морам прихватити идеологију, иначе нећу моћи ратовати. Рекли су ми да, ако умрем на Аллаховом путу, онда сам шехид и идем и рај. Заправо, ми као муслимани и не умиремо, чека нас други живот - ахирет, он је важнији, ово је дуњалук, пролазан. Тако је нестајао страх, јер кад прихватите то, кад у то вјерујете чврсто, није вас страх. Није вас брига хоћете ли умријети - рекао је Валат.

Страшни призори

Присјетио се страшних ратних призора из БиХ.

- Видио сам страшне призоре иако нисам био у борбама на тај начин јер сам боравио кратко у БиХ. Једном смо се возили кроз неко село и видио сам спаљене куће и остатке живота, ципеле испред врата... Некако сам размишљао о томе како можда нису могли побјећи, зато ципеле ту стоје. Сјећам се и да сам био збуњен кад сам дошао у БиХ. Ја сам вјеровао да су сви Срби на српској страни и да ја долазим у џихад да их убијамо. Тек сам касније схватио да то није баш све било како се мени чинило. Још нешто је битно да знате, велика је разлика била код босанских бораца муслимана и страних бораца, нас који смо дошли. Домаћи борци су се борили да преживе рат, а ми... ми смо се борили да погинемо. Хтјели смо да умремо као шехиди - испричао је он за РСЕ.