Ћускић: Никад није разматрана употреба силе према одреду Ел муџахедин
Ћускић, који је током рата био командант 17. крајишке брдске бригаде такозване Армије БиХ, тврди да је политички врх односно тадашње Предсједништво као врховни командант могло једино донијети одлуку о употреби силе против одреда Ел муџахедин.
- Реално није била разматрана могућност употребе силе према одреду Ел муџахедин јер су они били наши савезници, а и у наређењима није постојало одобрење за то. Импликације настале сукобом са страним борцима биле би катастрофалне по политичку подршку коју је БиХ имала из исламског свијета - рекао је он.
Ћускић тврди да су у борбеном смислу припадници одреда Ел муџахедин били храбри али без физиономије и културе војничког понашања над којима се није могла остварити ефективна команда и контрола, као и да је Мехмед Алагић, који је дужност команданта Трећег корпуса тзв. Армије БиХ обављао прије оптуженог Махмуљина, заступао став да ће се с тим страним борцима кад-тад морати војнички обрачунати.
Свједок је рекао да у војничком смислу има грозна искуства са одредом Ел муџахедин, а на директно питање судије Мире Смаиловић о томе зашто су уопште били ангажовани припадници те формације у борбеним дејстивма, с обзиром на штету коју су правили одговорио је да је "добит од њиховог ангажаман била већа него штета коју су наносили".
Тужилац Седин Идризовић је у доказни поступак увео нелико докумената попут наређења од 20. септембра 1993. године, које је потписао свједок, као и извјештаја од 25. септембра исте године о борбеном ангажману одреда "Ел муџахедин", логистичко наређење од 9. децембра о издавању 60 пари чизама припадницима овог одреда, те докумената "Стање борбене готовости Трећег корпуса" у којем се наводи бројно стање Ел муџахедина у оквиру борбене групе "Сјевер".
Идризовић је предочио и документ Списак припадника одреда Ел муџахедин који је издао Општински секретаријат за одбрану Зеница, за који свједок тврди да није упознат али и да је невојнички јер сличан документ не постоји за друге јединице.
Тужилац је у доказни поступак увео и мјесечни редовни борбени извјештај од 3. августа 1995. године у којем орган безбједности Трећег корпуса тзв. Армије БиХ реферише о неформалом разговору старјешина са командама одреда Ел муџахедин, као и организовању спортским играма и допремању хране припадницима те војне формације.
Свједок је тај документ окарактерисао као "акт органа за морал" и активности које се проводе када нешто не функционише.
Оптужени Махмуљин је указао, а свједок потврдио да на документу "Стање борбене готовости Трећег корпуса" од 14. септембра 1994. године нема ни потпис нити печат те да је могуће ријеч о радној верзији.
Оптужница терети Махмуљина да као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред "Ел муџахедин", није ништа предузео да спријечи злочин припадника тог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
Према оптужници, припадници одреда Ел муџахедин су од 11. до 29. септембра 1995. године убили 52 ратна заробљеника.
Наредно рочиште заказано за 27. март у 9.00 часова.